Povraćanje je jedan od najneugodnijih simptoma koje moramo podneti kada obolimo od određenih bolesti. Iako je najčešće uzrokovano gastroenteritisom (ponekad nazvanim „stomačni grip“), ljudi se suočavaju i sa povraćanjem tokom trudnoće, nakon uzimanja određenih lekova, tokom onkoloških terapija, kada imaju migrene i iz nekoliko drugih razloga.
Pogledaćemo šta se dešava u našem telu kada povraćamo. Zašto povraćamo kada se razbolimo i šta možemo učiniti da se osećamo bolje?
Šta uzrokuje povraćanje?
Kada obolimo od bolesti koja dovodi do povraćanja, obično je sluznica gastrointestinalnog trakta upaljena i iritirana. Kada pokušate da jedete ili pijete, dalje iritirate tu sluznicu, što rezultira izbacivanjem sadržaja iz želuca. Ponekad je iritacija toliko jaka ili je refleks toliko osetljiv da dolazi do nastavka povraćanja čak i nakon što je želudac prazan. Možete povraćati žuč ili jednostavno imati tzv. „suvo povraćanje“.
Povraćanje takođe može biti uzrokovano problemima sa mozgom – kao što su potres/povreda glave, tumor mozga, migrena ili infekcija, ili problemi sa unutrašnjim uhom, kao što su vrtoglavica ili bolest kretanja. U tim slučajevima, povraćanje se javlja bez iritacije gastrointestinalnog trakta.
Kod odraslih i starije dece, najčešći uzrok povraćanja je virusni gastroenteritis.
Šta uraditi ako se javi povraćanje?
Ako se suočavate sa povraćanjem – bilo da se radi o vama ili o nekome do koga vam je stalo – postoje neke stvari koje treba da znate o tome kako da ga tretirate. Iako je povraćanje samo simptom bolesti, a ne bolest sama po sebi, postupci koje preduzmete kada povraćate mogu uticati na brzinu vašeg oporavka i na to koliko će povraćanje biti intenzivno.
Ovaj članak će vas voditi kroz korak-po-korak i dati uputstva o tome šta treba da radite kada vi ili osoba koju negujete povraćate. Takođe može vam pomoći da shvatite kada se nalazite u situaciji u kojoj je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
Jedna od najvažnijih lekcija koju ćete naučiti – a nešto što mnogi ljudi greše radeći to bez znanja koliko to može da šteti – jeste da jedete ili pijete odmah nakon povraćanja. Može biti primamljivo barem popiti nešto nakon što povratite jer vam je u ustima neprijatno i želite izbeći dehidraciju, ali jedenje ili pijenje odmah nakon povraćanja često dovodi do daljeg povraćanja.
Ako se želudac prazni, potrebno mu je vreme da se odmori i opusti pre nego što u njega unesete bilo šta drugo. Sačekajte barem 15 minuta pre nego što pokušate sa jelom ili pićem nakon povraćanja.
Mišljenja su podeljena o tome da li strogo pridržavanje BRAT dijete pomaže kod povraćanja i/ili dijareje. Uopšteno, dozvoljavanje želucu da se odmori i konzumiranje blage hrane bogate skrobom tokom jednog ili dva dana nakon povraćanja (ili tokom oporavka) neće naštetiti. Ova hrana je blaga za želudac i manje iritira gastrointestinalni sistem. Ako ne možete da jedete hranu koja se preporučuje u BRAT dijeti, razgovarajte sa lekarom o alternativama.
Kada potražiti lekarsku pomoć ako povraćamo?
Ponekad, povraćanje je toliko intenzivno da se ne može kontrolisati kod kuće ili je uzrokovano ozbiljnim stanjem koje zahteva medicinsku negu. Utvrditi da li se jedna od ovih situacija odnosi na vas može biti teško. Ako povraćate više puta dnevno tokom više od otprilike 24 sata, dobra je ideja da se obratite lekaru.
Takođe, trebalo bi potražiti medicinsku pomoć ako povraćate krv ili ako ispovraćani sadržaj izgleda kao talog kafe. Ako imate jaku glavobolju, ukočenost vrata ili bol u vratu uz povraćanje, odmah se obratite svom lekaru.
Ako niste sigurni šta da radite, uvek se obratite Puls Dedinje medicinskim stručnjacima za pregled ili savet.
