Šta su alergije?
Alergije se odnose se na niz stanja uzrokovanih preosetljivošću imunog sistema na tipično bezopasne supstance u okruženju. Ove supstance – alergeni, nalaze se u grinjama, polenu, insektima, krpeljima, buđi, hrani i nekim lekovima.
Alergeni se mogu udahnuti, progutati ili ući kroz kožu. U slučaju alergije, imuni sistem stvara antitela koja identifikuju određeni alergen kao štetan. Kada dođe u kontakt sa alergenom, reakcija imunološkog sistema može biti blaga ili veoma burna što će se ispoljiti na sluzokoži, koži, u digestivnom i respiratornom sistemu.
Šta su alergijske reakcije?
Alergijske reakcije počinju u imunološkom sistemu kao odgovor na alergene. Kada je osoba u kontaktu sa alergenom, imuni sistem može preterano reagovati tako što će proizvoditi antitela koja „napadaju“ alergen. U susretu sa aleregom, imuni sistem prvo reaguje na određene supstance stvaranjem antitela – imunoglobulina E (IgE). IgE su specifični za svaki alergen i nakon što se stvore vezuju se za ćelije mastocite i bazofilne granulocite. Pri ponovnom izlaganju istom alergenu, oslobađa se histamin i još neki medijatori preosetljivosti. Kada je oslobađanje histamina uzrokovano alergenom, kao rezultat se javlja upala (crvenilo i otok) je veoma neprijatna. Slične reakcije se mogu javiti i na neke hemikalije i aditive za hranu.
Simptomi alergijske reakcije će varirati u zavisnosti od vrste i količine alergena na koji se nailazi i načina na koji imuni sistem reaguje na okidač alergije. Osoba može imati simptome kao što su svrab, curenje iz nosa, suzenje ili svrab očiju, peckanje u grlu i druge simptome.
Kako se alergijske reakcije razlikuju od preosetljivosti ili netolerancije?
Osnovna na razlika između alergija, preoosetljivosti i netolerancije je u tome što alergiju karakteriše reakcija imunog sistema na supstancu, dok osetljivost ne uključuje imuni odgovor. Netoleranciju karakteriše nedostatak enzima potrebnih za varenje određene hrane (mleko). S obzirom na to da niz simptoma može biti povezan sa alegijama, preosetljivošću ili netolerancijom, neophodna je procena lekara koji će određenim testovima utvrditi o čemu je reč.
Ko može imati alergijsku reakciju?
Alergijske reakcije mogu pogoditi svaku osobu, bez obzira na starost, pol, rasu ili socioekonomski status. Uglavnom, alergije su češće kod dece. Međutim, alergija se prvi put može desiti u bilo kom uzrastu ili se ponoviti nakon mnogo godina remisije. Hormoni, stres, dim, parfemi ili agensi iz okoline takođe mogu igrati ulogu u razvoju ili ozbiljnim manifestacijama alergija.
Genetska predispozicija – Atopija je genetska sklonost ka razvoju alergijskih bolesti. Kada su atopični ljudi izloženi alergenima, oni mogu razviti imunološku reakciju koja dovodi do alergijske upale. Ove osobe mogu imati simptome kao što su curenje nosa i suzenje očiju što dovodi do alergijskog rinitisa i konjuktivitisa. Alergijska reakcija na koži ispoljava se u vidu osipa ili ekcema. Osoba sa alergijom može da razvije i simpotme astme.
Faktori iz okoline – Među najopsežnije proučavanim faktorima životne sredine koji utiču na alergiju su alergeni u vazduhu: grinje, polen, gljivice i životinjska perut.
Starost i razvoj alergija – Mnogi ljudi se izbore sa svojim alergijama u 20-im i 30-im godinama, jer postaju tolerantni na alergene, posebno na one hrani kao što su mleko, jaja i žitarice. Ali moguće je razviti alergiju u bilo kojoj starosnoj dobi, čak i na nešto na šta ranije osoba nije bila alergična.
Veća je verovatnoća da će alergiju razviti osobe kojeimaju porodičnu istoriju astme ili alergija, kao što su polenska kijavica ili ekcem.
Najčešće vrste alergija
Alergija na hranu – Postoje različite vrste alergijskih reakcija na hranu. Postoje razlike između alergija posredovanih IgE antitelima, alergija koje nisu posredovane IgE i intolerancije na hranu.
Alergija na gluten – Gluten je specifična vrsta biljnog proteina. Sadrže ga pšenica, raž i ječam. Simptomi koji mogu da se jave su nadutost, gasovi, dijareja, gubitak telesne mase, osip, crvenilo, malaksalost.
Alergija na sunce – uzrokuje pojavu osipa na koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti ili drugim izvorima ultraljubičastog (UV) zračenja.
Alergija na polen – Polen je jedan od najčešćih pokretača sezonskih alergija. Stručnjaci je obično nazivaju „sezonski alergijski rinitis“.
Alergija na ambroziju – Polen ambrozije je izaziva alergije kod sve većeg broja ljudi. Od svih simptomaalergije na ambroziju najčešći su kašalj, curenje iz nosa i svrab u grlu.
Alergija na grinje – Alergija na grinje je alergijska reakcija na sitne insekte koje obično žive u kućnoj prašini. Znaci alergije na grinje uključuju one koji su uobičajeni za polensku kijavicu, kao što su kijanje i curenje iz nosa. Mnogi ljudi sa alergijom na grinje takođe imaju simpotme astme, kao što su šištanje i otežano disanje.
Alergija na mačke i pse – Alergije na kućne ljubimce sa krznom su česte. Važno je znati da rasa pasa ili mačaka bez alergija (hipoalergena) ne postoji.
Alergija na na otrove/ubode insekata – Pčele, ose, stršljeni, neke vrste mrava su najčešći su insekti koji izazivaju alergijsku reakciju ubodom. Insekti koji ne mogu da ubodu takođe mogu izazvati alergijske reakcije. Najčešći su bubašvabe i grinje. Alergije na ova dva insekta mogu biti najčešći uzrok alergije i astme tokom cele godine.
Alergija na penicilin – Alergija na penicilin je reakcija imunog sistema na antibiotik penicilin. Uobičajeni simptomi alergije na penicilin su koprivnjača, osip i svrab. Teške reakcije uključuju anafilaksu, stanje opasno po život koje utiče na više sistema.
Inhalatorne alergije – Uglavnom obuhvartajju alergene u kući(kao što su grinje, kućna prašina) i spoljašnje (kao što su polen i gljivice). Sezonske alergije,kao što je alergijski rinitis, vrsta je inhalatornih alergija.
Alergija na buđ (gljivice) – Budući da gljivice rastu svugde, kako u zatvorenom tako i na otvorenom, alergijske reakcije na buđ mogu se javiti tokom cele godine.
Alergija na lekove – Prave alergije na lekove (lekove) javljaju se samo kod malog broja ljudi. Većina reakcija na lek nije alergija već su u pitanju neželjeni efekti leka. Dijagnoza uzroka reakcije na lek se obično zasniva samo na pacijentovoj istoriji i simptomima. Ponekad se radi i testiranje kože na alergiju na lekove.
Alergija na lateks – U većini slučajeva, alergija na lateks se razvija nakon više izlaganja lateksu. Simptomi alergije na lateks mogu biti osip, svrab, curenje iz nosa, otežano disanje. Simptomi počinju nekoliko minuta nakon izlaganja proizvodima koji sadrže lateks (na primer, rukavice, kondomi).
Tipični simptomi alergijskih reakcija
Simptomi alergije, koji zavise od izazivača, mogu uticati na disajne puteve, sinuse i nazalne prolaze, kožu i probavni sistem. Alergijske reakcije mogu biti od blage do teške. U nekim teškim slučajevima, alergije mogu izazvati anafilaksu – reakciju opasnu po život.
Alergija na polen može izavati simptome kao što su:
– Kijavica
-Svrab nosa, očiju ili ruba usana
– Curenje, zapušen nos
– Crvene, otečene oči, suzne oči (konjunktivitis)
Simptomi alergije na hranu:
– Oticanje usana, jezika, lica ili grla
– Koprivnjača
– Anafilaksa
Alergija na ubod insekata daje simptome kao što su:
– Veliki otok (edem) na mestu uboda
– Svrab ili koprivnjača po celom telu
– Kašalj, stezanje u grudima, kratak dah
– Anafilaksa
Simptomi alergija na lekove:
– Koprivnjača
– Svrab kože
– Osip
– Oticanje lica
– Anafilaksa
– Atopijski dermatitis
– Ekcem
Anafilaksa (teška alergijska reakcija)
Neke vrste alergija, uključujući alergije na hranu i ubode insekata, mogu izazvati po život opasnu ozbiljnu alergijsku reakciju poznatu kao anafilaksa. To je stanje u kojem dolazi do oticanja tkiva, uključujući tkiva u grlu. Anafilaksa može dovesti do anafilaktičkog šoka koji prati i nagli pad krvnog pritiska. Svaka osoba može doživeti drugačije simptome i to mogu da budu i:
– Gubitak svesti
– Otežano disanje i kratak dah
– Osip po koži
– Nesvestica
– Brz, slab puls
– Mučnina i povraćanje
Anafilaktički šok može biti uzrokovan alergijskom reakcijom na lek, hranu, serum, otrov insekata, ekstrakt alergena ili hemikalije. Neki ljudi koji su svesni svojih alergijskih reakcija ili alergena nose komplet za hitnu anafilaksiju koji sadrži injekcioni epinefrin (lek koji stimuliše nadbubrežne žlezde i povećava brzinu i snagu otkucaja srca).
Dijagnoza i testovi za alergije
Fizički pregled i medicinska anamneza – Da bi procenio da li je reč o alergiji, lekar će od pacijnetu postaviti detaljna pitanja o simptomima, kada se javljaju, koliko su intenzivni, koliko dugo traju, da li su bili prisutni ranije u životu, da li neko u porodici ima alergije. Zato se savetuje da osoba vodi detaljan dnevnik simptoma i njenih mogućih okidača. Na primer, ukoliko neko ima alergiju na hranu, lekar će tražiti da pacijent zapisuje da li prilikom uzimanja neke hrane dolazi do alergijske rekacije.
Lekar uglavnom testira pacijenta na alergije na koju sumnja, to su testovi krvi i test na koži (prick probe).
Test krvi – Specifično testiranje krvi na prisustvo IgE antitela. Povišen nivo ukazuje na alergiju.
Test na koži (Prick)– U kožu će biti aplikovana mala količina proteina koji se nalaze u uobičajenim alergenima. Ukoliko postoji alergija, pojaviše se alerijka reakcija na mestu testiranja.
Testovi sa oralnim unosom alergena – Test hranom se sprovid tako što se hrana jede polako, u postepeno povećavajućim količinama, pod medicinskim nadzorom, kako bi se tačno dijagnostikovala ili isključila prava alergija na hranu.
Ukoliko lekar posumnja da su tegobe uzrokovane nečim drugim, a ne alergijom, drugi testovi mogu pomoći da se identifikuju, ili isključe drugi zdravstveni problemi.
Lečenje alergija
Lečenje alergija je često dugotrajno i kompleksno i može da uključuje:
– Izbegavanje alergena. Lekar daje savet kako da se izbegnu okidači alergije. Ovo je generalno najvažniji korak u prevenciji alergijskih reakcija i smanjenju simptoma.
– Lekovi. U zavisnosti od vrste aergije, lekovi mogu pomoći u smanjenju reakcije imunološkog sistema i ublažavanju simptoma. To mogu biti lekovi bez recepta ili lekovi na recept u obliku pilula ili tečnosti, sprejeva za nos ili kapi za oči. Antihistaminici mogu ublažiti simptome ili ih držati pod kontrolom. Uzimaju se pre izlaganju alergenu. Kortikosteroidi e koriste za lečenje otoka i zapaljenja izazvanih alergijama, kao i alergijske astme.Intranazalni kortiokosteroidni sprejevi za nos efikasni su u lečenju umerenog do teškog alergijskog rinitisa. Oralni kortikosteroidi, tablete i sirupi, imaju istu primarnu namenu kao i nazalni. Kombinovane terapije kortikosteroida i antihistaminika se koriste za lečenje umerenog do teškog alergijskog rinitisa .
–Imunoterapija. Za teške oblike alergije ili alergije koje nisu sasvim izlečene drugim tretmanima, lekar može preporučiti imunoterapiju protiv alergena. Ovaj tretman uključuje seriju injekcija prečišćenih ekstrakata alergena, obično datih u periodu od nekoliko godina. Drugi oblik imunoterapije je tableta koja se stavlja pod jezik (podjezična) dok se ne rastvori.
– Injekcija epinefrina. Osobe sklone ozbiljnim manifestacijama alergije, potrebno je da kod sebe imaju injekciju epinefrina koja može smanjiti simptome dok ne stigne hitna pomoć.
– Preporuke za alergiju na hranu – Prirodne namirnice pogodne za većinu osoba sa alergijama su meso (živina), mahunarke, žitarice (osim pšenice), voće, povrće. Iako ograničenje u ishrani može izgledati zastrašujuće, navedene namirnice mogu pružiti veoma raznoliku ishranu punu hranljivih materija. Za nekoga sa višestrukim alergijama, veoma je teško napraviti bezbedan izbor hrane (alergija na proteine iz mesa, na primer). Zato je preporuka da se jelovnik pravi isključivo na osnovu nalaza i saveta lekara.
U ishrani svakao treba izbegavati namirnice koje najčešće izazivaju alergije kao što su kravlje mleko, jaja. kikiriki, soja, grašak i leblebija, orasi, bademi, lešnici, pistaći, rakovi i jastozi, pšenica.
Prevencija alergija
Sprečavanje alergijskih reakcija zavisi od vrste alergije.
Opšte mere treba da budu:
– Izbegavanje poznatih uzročnika alergije : Čak i ako lečite simptome alergije, pokušajte da izbegnete okidače. Ako ste, na primer, alergični na polen, ostanite unutra sa zatvorenim prozorima i vratima kada je koncenracija polena visoka. Ukoliko ste alergični na grinje, često brišite prašinu i usisavajte i perite posteljinu.
– Vodite dnevnik. Kada pokušavate da identifikujete šta uzrokuje ili pogoršava alergijske simptome, pratite svoje aktivnosti i šta jedete, kada se simptomi pojave i šta izgleda da pomaže. Ovo može pomoći da se identifikuju pokretači alergije.
Ukoliko ste imali tešku alergijsku reakciju, medicinska narukvica (ili ogrlica) daje do znanja drugima da imate ozbiljnu alergiju u slučaju da imate reakciju i niste u mogućnosti da komunicirate. Takođe, uvek pri sebi imajte injekciju epinefrina.
Prognoza / Perspektiva
Trenutno ne postoji lek za alergije, pa život sa alergijama može biti izazovan. Simptomi mogu varirati od blagih do teških. Alergije uglavnom traju onoliko dugo koliko ste izloženi alergenu. Kada više niste u blizini alergena, simptomi bi trebalo da nestanu nakon nekoliko sati. Međutim, ukoliko patite od inhalatornih alergija, simptomi mogu trajati nekoliko dana ili duže zbog stalne izloženosti kućnim ljubimcima, grinjama i polenu. Međutim, postoje lekovi koji mogu ublažiti simptome. Izbegavanje izazivača alergija ili smanjenje kontakta sa njima može pomoći u sprečavanju alergijskih reakcija. Vremenom, imunoterapija može značajno umanjiti alergijske reakcije.
Kada posetiti lekara?
Ukoliko postoji sumnja na alergiju, ne treba čekati da simptomi nestanu sami od sebe. Ukoliko simptomi traju duže od nedelju ili dve ili imaju tendenciju da se vraćaju u određeno doba godine, zakažite pregled kod alergologa koji će putem testova otkriti da li imate alergiju.
Znakovi za hitnu pomoć lekara
U slučaju anafilakse potrebna je hitna medicinska pomoć. Simptomi mogu da budu:
- Gubitak svesti
- Pad krvnog pritiska
- Otežano disanje
- Otok
- osip po koži
- ubrzan puls
- mučnina i povraćanje
Ukoliko ste već imali ozbiljan alergijski napad ili bilo kakve simptome anafilakse, obavezno se javite lekaru.
Život sa alergijama
Neke simptome alergične osobe mogu i same da ublaže:
- Simptomi alergijskog rinitisa: ispiranje nosa i sinusa slanim rastovorom.
- Simptomi alergije u domaćinstvu: Smanjite izloženost grinjama ili peruti kućnih ljubimaca čestim pranjem posteljine i plišanih igračaka u toploj vodi, održavanjem niske vlažnosti, redovnom upotrebom usisivača sa finim filterom kao što je visokoefikasni filter za čestice vazduha (HEPA) i uklanjanjem tepiha .
- Simptomi alergije na buđ: sprečite stvarnje vlage u kupatilu i kuhinji korišćenjem ventilatora i odvlaživača vazduha.
- Redovna upotreba terapije: Primenom određenih lekova ili imunoterapijom moguće je značano ublažiti ili ukloniti simptome alergije.
- Pravilna ishrana: Osobe sa alergijama strogo treba da vode računa o izboru namirnica, posebno oni koji imaju alergijske reakcije na određenu hranu.
- Uvek kod sebe držite auto-injektor epinefrina i ubrizgajte sebi ako se pojave simptomi.
Strategije suočavanja sa životom sa alergijama
Evo nekoliko dobrih navika koje će pomoći kod alergija tokom cele godine:
- Uvek se trudite da boravite u što čistijem prostoru, sa što manje prašine, grinja, buđi.
- U vreme cvetanja izbegavajte boravak napolju kada je koncetracija polena najveća.
- Zatvarajte prozore i perite odeću u kojoj ste boravili napolju kako biste sprečili ulazak polena u vaš dom.
- Uvek nosite lekove koji vam pomažu u otklanjanju simptoma alergije (sprej za nos).
- Koristite i prirodne lekove za alergiju kao što su med, bromelin kojeg ima ananasu, probiotike, vitamin C. Ipak, pre njihove primene, obavezno treba konsultovati lekara.
- Neka istraživanja pokazuju da ljudi sa alergijskim rinitisom mogu imati koristi od akupunkture.
