Bolovi u nogama veoma se često javljaju kod ljudi i mogu biti blagi do onih veoma jakog intenziteta, što zavisi od njihovog uzroka.
Bolovi u nogama klasifikuju se kao:
- mišićno-skeletni,
- vaskularni i
- neurološki.
Bolovi mogu da se jave u kostima, vezivnom tkivu, krvnim sudovima, nervima ili na koži. Jak ili dugotrajan bol u nogama, može imati negativan uticaj na kvalitet života.
Bolovi u nogama ponekad mogu ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu medicinsku intervenciju (vaskularni problemi kao što su duboka venska tromboza). Mnoge vrste bolova u nogama moguće je lečiti kod kuće, ali jak ili uporan bol može ukazivati na ozbiljnije stanje. Prvi korak u lečenju bolova u nogama je postavljanje tačne dijagnoze na osnovu simptoma kako bi lekar opšte prakse mogao da odredi najbolje opcije lečenja. Lečenje uključuje lekove, fizikalnu terapiju, imoblizaciju, i po potrebi operacije.
Šta je bol u nozi?
Bol u nozi se može opisati kao svaki osećaj bola ili nelagodnosti u predelu između prepona i skočnog zgloba. U zavisnosti od uzroka, bol u nogama može varirati od umerenog do jakog, a simptomi mogu biti kontinuirani (bez prekida) ili povremeni (javljaju se u intervalima). Bol u nogama može biti akutan, što znači da se javlja brzo, a zatim i nestaje. Takođe, može trajati nedeljama ili mesecima i tada je reč o hroničnim bolovima u nogama.
Različite vrste bolova u nogama
Lekari uglavnom klasifikuju bol u nogama kao neurološki, mišićno-skeletni ili vaskularni, koji se po simptomima mogu međusobno preklapati.
Neurološki bol
Nastaje usled određenih stanja i oboljenja kao što su sindrom nemirnih nogu, neuropatija ili oštećenje nerava i bol u išijadičnom nervu (najduži nerv u telu koji se proteže celom dužinom noge). Neurološki bol može biti prisutan čak i tokom mirovanja.
Mišićno-skeletni
Primeri mišićno-skeletnog bola su zvuk puckanja u kolenu, ili artritis, oboljenje zglobova. Na primer, povrede mišićne tetive ili ligamenta tokom pada izazivaju mišićno-skeletni bol, kao i grčevi i stres prelomi.
Vaskularni bol
Vaskularni bol može uzrokovati periferna arterijska bolest (PAD), duboka venska tromboza (DVT), vaskulitis, proširene vene.
Uobičajeni simptomi bolova u nogama
Bol u nogama može zahvatiti samo malu površinu noge, ili može pokriti široku oblast ili čak celu nogu. Važno je pratiti da li obe noge izgledaju isto, odnosno da li se razlikuju u veličini i po boji.
Simptomi koji se mogu javiti sa bolom u nogama uključuju:
- Otok
- Proširene vene
- Rane ili čireve
- Crvenilo i toplotu
- Loše opšte stanje u slučaju infekcije ili frakture noge
- Promene u boji noge ili stopala
Najčešći uzroci bolova u nogama
Artritis (giht, juvenilni idiopatski artritis, osteoartritis, psorijatični artritis, reaktivni artritis reumatoidni artritis)
Artritis je oboljenje koje uzorkuje zapaljenje ili oticanje jednog ili više zglobova. Specifični simptomi variraju u zavisnosti od vrste artritisa, ali obično uključuju bol u zglobovima i ukočenost.
Bol u leđima
Neprijatan bol koji nastaje u donjem delu leđa i „putuje“ niz noge sve do stopala je prepoznatljiv znak išijasa. Krivci za bol mogu da budu i diskus hernia ili stenoza kičme. Ova stanja uzrokuju sužavanje prostora oko kičmenih nerava, što može dovesti do nervnog bola i iritacije.
Kancer kostiju
Uporni bol u kostima koji se vremenom pogoršava i nastavlja i tokom noći. Otok i crvenilo (upala) nastaje na kosti, što može otežati kretanje u slučaju da je zahvaćena kost blizu zgloba.
Prelomi
Prelom ili naprslina kosti mogu izazvati oticanje, deformitet, modrice i gubitak snage ili pokreta na nozi.
Istezanje mišića i tetiva
Manje povrede mogu dovesti do manjeg istezanja mišića ili tetiva, dok teže povrede mogu uključivati delimično ili potpuno kidanje ovih tkiva. Simptomi će se razlikovati, u zavisnosti od težine povrede i mogu da budu: bol ili osetljivost, crvenilo ili modrice, ograničeno kretanje, grčenje mišića, otok, slabost mišića.
Klaudikacija
Klaudikacija je bol, grč ili osećaj umora uzrokovan premalim protokom krvi u mišićima tokom vežbanja. Mogu da se jave osećaj peckanja ili osećaj umora u nogama i zadnjici za vreme kretanja. Klaudikacija je ujedno i simptom bolesti, najčešće bolesti perifernih arterija, sužavanja arterija u udovima koje ograničava protok krvi.
Duboka venska tromboza (DVT)
Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se krvni ugrušak (tromb) formira u jednoj ili više dubokih vena u telu, obično u nogama. Duboka venska tromboza može izazvati bol u nogama ili oticanje. Ponekad nema uočljivih simptoma. Ukoliko se jave, to mogu da budu otok (često topao) i bolan osećaj. DVT može biti stanje opasno po život ukoliko se tromb pokrene i stigne do pluća.
Varikozne vene
Bol može biti bolan, pulsirajući ili praćen osećajem žarenja. Noge postaju teške, javljaju se otok oko gležnjeva, grčevi i sindrom nemirnih nogu, tamnija prebojenost kože preko vena i osip koji svrbi.
Giht
Giht je čest i složen oblik artritisa koji se ispoljava iznenadnim, jakim napadima bola, otoka, crvenila i osetljivosti u jednom ili više zglobova, najčešće u nožnom palcu.
Bolovi rasta
Bolovi rasta često se opisuju kao bol ili pulsiranje u prednjem delu butina, listovima ili iza kolena. Bolovi rasta obično pogađaju obe noge i javljaju se noću, a mogu čak i probuditi dete iz sna.
Povreda zadnje lože
Povreda mišića zadnje lože se najčešće manifestuje pojavom iznenadnog oštrog bola u zadnjem delu butine. Bol je često praćen osećajem pucanja ili cepanja mišića.
Diskus hernija
Nastaje pomeranjem diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Simptomi zavise od toga gde se disk nalazi i da li disk pritiska nerv. Diskus hernija uglavnom pogađa jednu stranu tela. Ukoliko je diskus hernija u donjem delu leđa, pored bolova u leđima, javlja se i bol u zadnjici, butini i listovima, čak i u delu stopala.
Povreda ligamenta
Oštećenje ligamenata kolena i skočnog zgloba često se dešava zbog sportske povrede. Pokidani ligament ozbiljno ograničava kretanje, a mogu se javiti otok i modrice.
Grčevi u mišićama
Bol se obično oseća u listovima i većini slučajeva brzo nestaje.
Osteomijelitis (infekcija kostiju)
Nastaje kada patogeni zahvate kost ili okolna tkiva. Simptomi osteomijelitisa su visoka temperatura, otok, bol, toplina i crvenilo na mestu infekcije.
Periferna arterijska bolest (PAD)
Kod bolesti perifernih arterija (PAD), u nogama nema dobre cirkulacije krvi što može izazvati bol u nogama pri hodanju (klaudikacija) i druge simptome kao što su bol u mišićima, grčevi, hladna stopala. Bolest perifernih arterija obično je znak nakupljanja masnih naslaga u arterijama (ateroskleroza).
Periferna neuropatija
Periferna neuropatija, rezultat je oštećenja perifernih nerava (koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine). Često uzrokuje slabost, utrnulost i bol, obično u rukama i stopalima.
Išijas
Nastaje zbog upale išijadičnog nerva što dovodi do bolova koji se spuštaju niz nogu od kuka do stopala.
Sindrom prenaprezanja potkolenice
Sindrom hroničnog naprezanja je stanje mišića i nerava izazvano vežbanjem koje izaziva bol, otok i ponekad invaliditet u zahvaćenim mišićima nogu, najčešće potkolenice (ili ruku). Češće je kod mladih odraslih trkača i sportista koji učestvuju u aktivnostima koje podrazumevaju ponavljanja određenih pokreta i radnji.
Iščašenje
Dislokacija je razdvajanje dve kosti gde se spajaju u zglobu. Iščašenje se najčešće događa u ramenu, kolenu i kuku. Zglob je vidljivo deformisan ili nije na svom mestu, može da bude otečen i praćen peckanjem i jakim bolom.
Povrede meniskusa
Meniskusi predstavljaju hrskavičave strukture, koje se nalaze u zglobu kolena između zglobnih površina kosti natkolenice i potkolenice. Povrede prati bol ili osetljivost kolena, ukočenost ili otok. Uglavnom se javlaju poteškoće sa savijanjem, ispravljanjem ili pomeranjem kolena, osećaj škripanja ili škljocanja pri pomeranju zgloba.
Pregled dostupnih tretmana za bolove u nogama
Lečenje bolova u nogama obično počinje lekovima protiv bolova koji se uzimaju u skladu sa uputstvima.
Za lečenje mogu da se primenjuju i:
- Lokalni analgetici (kreme, gelovi)
- Injekcije steroida
- Stimulacija (električna) kičmene moždine
- Blokada nerava
- Fizikalna terapija (može uključivati vežbe, termoterapiju, krioterapiju, električnu stimulaciju nerava…)
- Alternativni tretmani kao što su akupunktura, kiropraktika i/ili masaža
- Stavljanje gipsa kod preloma
- U zavisnosti od uzroka bolova i tegoba u nogama, mogu biti primenjeni i operativni zahvati.
Lečenje bolova u nogama izazvanih povredama i prelomima
Da biste smanjili opterećenje kostiju dok ne dođe do zarastanja, biće neohodan gips i upotreba štaka. U lečenju je ponekad neophodna operacija da bi se osiguralo potpuno zarastanje nekih vrsta preloma. Hirurgija takođe može biti opcija za pomoć u lečenju sportista koji žele da se brže vrate svom sportu.
Uobičajeni lekovi propisani za bolove u nogama
Postoji mnogo različitih načina ublažavanja bolova u nogama od kojih važno mesto zauzima upotreba lekova – najčešće nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), analgetika i lekova protiv neuroloških bolova.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i analgetici dostupni su u apoteci bez recepta, ali bi ih trebalo koristiti samo prema uputstvu lekara. Lekovi protiv bolova se takođe koriste u kombinaciji sa drugim tretmanima, kao što su fizikalna terapija i vežbe.
Lekovi koji se koriste za lečenje neurološkog bola, niske doze antidepresiva ili lekova za epilepsiju, deluju drugačije od drugih lekova protiv bolova, a vrstu i dozu određuje isključivo lekar.
Saveti za prevenciju bolova u nogama
Vežbajte 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji. Povećajte fizičku aktivnost postepeno i ne preuzimajte previše brzo. Zamenite dotrajalu obuću i nosite odgovarajuću obuću za aktivnost kojom se bavite. Izbegavajte klizave terene ili trčanje po neravninama.
Posle treninga uvek treba odvojiti vreme za istezanje mišića kako biste sprečili bol u nogama usled fizičke aktivnosti.
Pratite vrednosti holesterola i krvnog pritiska i držite ih pod kontrolom uz terpaiju i savete lekara.
Ograničite konzumaciju alkohola na jedno ili dva pića dnevno.
Razgovarajte sa svojim lekarom o drugim načinima da sprečite specifičan uzrok bola u nogama.
Takođe je korisno jesti hranu bogatu kalijumom, vitaminim i mineralima kako bi se održalo zdravlje mišića i kostiju.
Pregled dijagnostičkih postupaka za bolove u nogama
Lekari će se tokom fizičkog pregleda detaljno upoznati sa anamnezom pacijenta i postavljati mu, u skladu sa vrstom bolova u nogama, pitanja o simptomima, lomovima kostiju u prošlosti, da li uzima vitamin D, u kakvoj je kondiciji, koje lekove koristi.
U dijagnostici su potrebne i tehnike snimanja stanja i povreda:
Prognoza i ishod
Neke vrste bolova u nogama, posebno ako su uzrokovane istezanjem mišića ili nekom drugom manje ozbiljnom povredom, obično prolaze za nekoliko nedelja uz negu kod kuće i ne zahtevaju kompleksno lečenje. Ali bolovi u nogama koji su posledica ozbiljnije povrede, ili oštećenja nerva ili tkiva, može zahtevati kontinuirano lečenje ili operaciju.
Šta učiniti ukoliko osetite bol u nozi?
– Pomoć kod blagog bola i otoka: Podignite nogu iznad visine kuka kad god sedite ili ležite.
– Stavite ledeni oblog na bolni deo na 15 do 20 minuta tri puta dnevno.
– Ukoliko je potrebno, uzmite lekove protiv bolova koje možete kupiti bez recepta. Koristite kreme, flasteri i gelovi koji pomažu u otklanjanju bolova.
– Nosite kompresivne čarape za bolove uzrokovane proširenim venama
– Lezite u toplu kupku, a zatim nežno istegnite mišiće.
– Ako imate bol u donjem delu noge, pokušajte da ispravite nožne prste kada sedite ili stojite. Ako imate bolove u gornjem delu noge, pokušajte da se sagnete i dodirnete prste. To možete učiniti dok sedite na podu ili stojite.
– Olakšajte svako istezanje, držeći svaku poziciju pet do 10 sekundi. Prestanite da se istežete u slučaju da se bol pogorša.
Kada posetiti lekara zbog bolova u nogama?
Zakažite pregled i posetite lekara ukoliko uz lekove i preporuke za lečenje ne osetite poboljšanje. Razlog za posetu je i bol tokom ili posle hodanja, otok nogu, bol koji se pogoršava, kao i u slučaju da imate bolne proširene vene.
Kada hitno posetiti lekara?
Odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć ili idite u bolnicu u slučaju da:
- Postoje simptomi infekcije, kao što su crvenilo, toplina ili osetljivost, ili temperatura viša od 37.8 C.
- Noga je otečena, bleđa ili hladnija nego obično.
- Bol u listovima, posebno nakon dugog sedenja
- Oticanje obe noge zajedno sa problemima sa disanjem
- Imate povredu noge sa dubokim rezom ili možete videti kost ili tetivu
- Ne možete hodati ili osloniti se na nogu
- Imate bol, otok, crvenilo ili toplinu u potkolenici
- Čuje se pucanje ili škripanje u trenutku povrede noge
Život sa bolovima u nogama
U zavisnosti od uzroka bolova u nogama, treba se pridržavati saveta lekara i preporuka za oporavak.
– Ukoliko je reč o oboljenjima i hroničnim stanjima, potrebno je primenjivati terapiju, način ishrane i zdrave stilove života kako bi bolovi bili što blaži ili nestali.
– Zarastanje preloma, na primer, može da traje nedeljama (nekad i mesecima). Zato je važno odmaranje, uzimanje lekova protiv bolova.
– Stavljate ledene obloge na povređeno ili otečeno područje po potrebi.
–Polako nastavite sa aktivnostima. Kada vam lekar odobri, polako napredujte od aktivnosti bez opterećenja, kao što je plivanje, do vaših uobičajenih aktivnosti.
– Nastavite sa trčanjem ili drugim aktivnostima postepeno, polako povećavajući vreme i razdaljinu.
– Ukoliko imate grčeve u mišićima, nežno istezanje mišića bi trebalo da vam pomogne. Ovo važi i za mnoge druge vrste bolova u nogama.
Važnost praćenja stanja sa lekarom
Veoma je važno da lečenje bolova u nogama bude pod nadzorom lekara. Otklanjenjm osnovnog uzroka, moguće je u potponosti otkloniti ili ublažiti bolove u nogama. Primena odgovarajuće fizikalne terapije uz lekove daje dobru prognozu za ozdravljenje kod mnogih stanja (povrede).
Kako se brinuti o sebi nakon bolova u nogama
Ukoliko bolovi u nogama prođu, potrebno je držati se mera prevencije kao biste izbegli ponovno javljanje simptoma. Briga o zdravlju uopšte što podrazumeva dovoljno sna, konzumiranje dovoljno vode, redovno vežbanje, ostavljanje cigareta, održavanje zdrave težine i hrana bogata mineralima i vitaminima – pomažu u prevenciji bolova u nogama.
Bol u nogama ima mnogo različitih uzroka, a simptomi se često preklapaju. Mnoge vrste bolova moguće je otkloniti upotrebom lekova i lečenjem kod kuće. Ako bolovi ne prestaju, pogoršavaju se ili otežavaju život, osoba treba da se obrati lekaru. To je posebno važno za simptome bolova u nogama koju ukazuju na ozbiljan vaskularni problem (tromb).
