Dispneja ili otežano disanje je osećaj kada osoba ne može da udahne dovoljno vazduha u pluća, često praćeno kratkim dahom i stezanjem u grudima. Dispneja može imate blage, ali i teške forme. Ukoliko je ovo stanje hronično, može ozbiljno ograničiti aktivnost i negativno uticati na kvalitet života. Dispneja može biti posledica plućnih, srčanih, vaskularnih, neuromišićnih i metaboličkih bolesti. Istraživanja pokazuju da otprilike jedna od četiri osobe koje se obrate za pomoć lekaru ima dispneju. U lečenju se koriste lekovi, tehnike disanja, opuštanja, vežbanje.
Ekstreman osećaj dispneje predstavlja stanje u kojem osoba skoro potpuno ostaje bez daha (glad za vazduhom).
Ukoliko osetite iznenada otežano disanje, kratak dah, praćen i drugim simptomima kao što su mučnina, bol u grudima ili vam poplave koža, usne ili nokti, hitno se javite lekaru!
Šta je dispneja – otežano disanje?
Dispneja je stanje kada ne postoji mogućnost udisanja dovoljno vazduha, što dovodi do otežanog disanja. Može da bude praćeno stezanjem u grudima. Dispneja predstavlja nesklad koji nastaje između ventilacije pluća i potrebe za vazduhom.
Važnost razumevanja i rešavanja otežanog disanja
Otežano disanje može biti uzrokovano mnogim različitim bolestima i stanjima. Može da bude zastrašujući i uznemirujući simptom koji može negativno da utiče na sve oblasti života. Poteškoće u disanju mogu izazvati osećaj anksioznosti i panike koje je teško kontrolisati i može dodatno pogoršati disanje. Uzroci nedostatka vazduha mogu biti brojni, stoga je važno da se utvrdi uzrok kako bi se mogao odrediti najbolji medicinski tretman.
Ko može osetiti dispneju – otežano disanje?
– Osobe sa plućnim ili srčanim oboljenjima
– Gojazni ljudi ili oni sa sedentarnim načinom života
– Pušači i osobe izložene štetnim uticajima iz okoline
Dispneja može uticati na određene grupe ljudi na različite načine:
– Trudnice: Blagi simptomi dispneje su uobičajeni tokom trudnoće zato što dolazi do promene kapaciteta disanja.
– Starije osobe: Dispneja ili otežano disanje je često kod starijih osoba, posebno kada se penju uzbrdo ili uz stepenice.
– Deca: Bolesti gornjeg respiratornog sistema koje izazivaju akutnu dispneju su jedan od najčešćih uzroka kratkog daha kod odojčadi.
Najčešće vrste dispneje
Akutna dispneja – Akutna dispneja se može javiti brzo i ne traje dugo (najčešće satima, nekad danima). Alergije, anksioznost, vežbanje i bolest (poput obične prehlade ili gripa) mogu izazvati akutnu dispneju. Ozbiljnija stanja, poput srčanog udara, iznenadnog sužavanja disajnih puteva (anafilaksa) ili krvnog ugruška (plućna embolija) takođe mogu izazvati akutnu dispneju.
Hronična dispneja – Hronična dispneja je kratak dah koji traje dugo (nekoliko nedelja ili duže) ili se stalno vraća. Astma, srčana insuficijencija i HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) mogu izazvati hroničnu dispneju.
Mehanizam nastanka i razlika (veza) između dispneje i kratkog daha
Dispneja je neprijatan osećaj nedostatka vazduha. Kratak dah javlja se kada se brzina disanja povećava kako bi se zadovoljila povećana potreba organizma za kiseonikom. Dispneja je uzrokovana prekidom normalnog mehanizma disanja. Kada dođe do takvog prekida, distribucija kiseonika u tkivima se smanjuje i ugljen-dioksid počinje da se akumulira u telu.
Ovo hipoksično i hiperkapničko okruženje (stanje povišenog parcijalnog pritiska ugljen-dioksida) stimuliše respiratorni centar mozga da poveća brzinu disanja tako da se potreban kiseonik može brzo uneti i neželjeni ugljen-dioksid izbaciti iz organizma tako da ne dostigne toksičan nivo. Kratak dah može se smatrati nastavkom dispneje.
Ključna razlika između dispneje i kratkog daha je u tome što je dispneja neprijatan osećaj potrebe za disanjem, dok kratak dah nastaje povećanom brzinom disanja kako bi se zadovoljila potreba organizma za kiseonikom.
Simptomi i uzroci dispneje
Budući da ima mnogo uzroka, nedostatak daha i otežano disanje su veoma česti. Uzroci dispneje kod zdravih osoba mogu da budu:
– intenzivno ili neredovno vežbanje (nedostatak kondicije)
– velika nadmorska visina
Međutim, dispneja može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.Ukoliko otežano disanje počne iznenada, reč je akutnom slučaju dispneje.
Uzroci akutne dispneje
- astma
- anksioznost
- upala pluća
- srčane bolesti
- alergijske reakcije
- anemija
- akutna slabost kao što je nedostatak gvožđa
- izlaganje opasnim nivoima ugljen monoksida
- otkazivanje srca
- hipotenzija ( nizak krvni pritisak)
- plućna embolija
- multipla skleroza
- respiratorna infekcija.
Uzroci hronične dispneje
Ukoliko osoba otežano diše duže od mesec dana, stanje se naziva hronična dispneja, a uzroci mogu da budu:
- astma
- hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- srčani problemi kao što su perikarditis ili kardiomiopatija
- gojaznost
- plućna fibroza koja uzrokuje ožiljke na plućnom tkivu
- traumatska povreda pluća, rak pluća ,tuberkuloza, pleuritis, zapaljenje tkiva koje okružuje pluća, plućni edem…
Simptomi dispneje
Simptomi dispeneje razlikuju se od osobe do osobe u zavisnosti od uzroka. To mogu da budu:
- stezanje u grudima
- osećaj potrebe za dubokim disanjem
- napor da osoba duboko udahne
- ubrzano disanje (tahipneja)
- ubrzani otkucaji srca (srčane palpitacije)
- zviždanje u plućima ili stridor (bučno disanje).
- plitko disanje
Rizici za pojavu dispneje
Zagađivači životne sredine mogu izazvati napade dispneje ili povećati rizik od njene pojave. Izazivači još mogu da budu:
- pušenje
- udisanje hemikalija i isparenja
- rad u prašnjavim uslovima
- život u vlažnom prostoru.
Dijagnoza i testovi za dispneju – otežano disanje
Fizički pregled i medicinska anamneza – Lekar će obično moći da dijagnostikuje dispneju na osnovu detaljnog fizičkog pregleda osobe, zajedno sa uzimanjem detaljne anamneze. Lekar će poslušati pluća stetoskopom i izmeriti krvni pritisak. Pulsnim oksimetrom će proveriti količinu kiseonika u krvi. Osoba će tokom pregleda objasniti kako i kada su počeli napadi dispneje, koliko dugo traju, koliko se često javljaju i koliko su teški. Lekari može uključiti i druge dijagnostičke testove.
– Rendgenski pregledi: lekari mogu da koriste rendgenske snimke grudnog koša da bi procenili zdravlje srca, pluća i okolnih tkiva.
– CT skener: može da pruži detaljniju sliku organizma od rendgenskog skeniranja.
– Elektrokardiogram (EKG): ova dijagnostika može da pokaže znakove srčanog udara ili druge probleme u radu srca.
– Spirometrijski testovi: mere protok vazduha i kapacitet pluća pacijenta. Na ovaj način može da se precizno odredi tip i obim problema sa disanjem kod pojedinca.
– Testovi krvi: koriste se da bi se utvrdilo postojanje anemije ili neke bolesti.
– Kardiopulmonalno testiranje vežbanjem (test opterećenja): pacijent trči ili se kreće po traci za trčanje ili vozi stacionarni bicikl za ovaj test. Test može pokazati koja se količina kiseonika unosi, a koliko ugljen-dioksida ispušta tokom vežbanja.
Lečenje dispneje – otežanog disanja
Da bi se lečila dispneja, najvažnije je otkriti njen uzrok, odnosno osnovnu bolest. Pravilnom terapijom i vežbama moguće je značajno poboljšati simptome dispneje.
Tretmani koji mogu poboljšati disanje su:
– Vežbanje: može ojačati srce i pluća tako da ne moraju da rade pod velikim naporom.
– Tehnike opuštanja: tehnike opuštanja i vežbe disanja mogu pomoći kod dispneje, posebno kod one izazvane anksioznošću.
– Lekovi: lekar može da prepiše jedan od sledećih lekova, u zavisnosti od osnovnog uzroka dispneje: bronhodilatatore za otvaranje disajnih puteva (astma, HOBP), steroide za smanjenje otoka i lekove protiv bolova. Lekove treba uzimati tačno onako kako je lekar propisao.
– Terapija kiseonikom: važna ukoliko je nivo kiseonika u krvi prenizak.
– Hirurško lečenje: određena stanja kao što su hronični krvni ugrušci u plućima ili strukturne bolesti srca mogu doprineti poteškoćama u disanju. Ovi uzroci kratkog daha često se mogu otkloniti visoko specijalizovanim hirurškim intervencijama. U mnogim slučajevima, operacija ne samo da pomaže u ublažavanju simptoma, već može poboljšati dugotrajno preživljavanje, na primer, kod određenih pacijenata sa hroničnim strukturnim stanjima pluća kao što je emfizem (trajno uvećanje disajnih puteva).
– Promene u načinu života, prestajanje pušenja, gubitak težine: ukoliko je uzrok kratkog daha prekomerna težina ili pušenje, mršavljenjem ili ostavljanjem cigareta, otežano disanje može da bude znatno ublaženo ili da nestane.
Prevencija dispneje – otežanog disanja
Pojedinci sa dispnejom mogu olakašati simpotme dispneje i poboljšaju opšte zdravlje. To znači:
– prestanak pušenja i izbegavanje pasivnog pušenja gde je to moguće
– izbegavanje hemijskih isparenja i drugih zagađivača životne sredine
– Redovno vežbanje koje jača kardiovaskularni i respiratorni sistem
– Održavanje optimalne telesne težine
– Vežbanje disanja ili tehnika opuštanja
– Izbegavanje aktivnosti kada je veoma vruće ili veoma hladno ili kada je visoka vlažnost
Prognoza / Perspektiva
Na oporavak od dispneje prvenstveno utiče njen uzrok, potom i godine starosti, životni uslovi, zagađenje životne sredine. Većina ljudi povremeno doživljava dispneju koja nestaje sa njenim uzrokom. Međutim, epizode dispneje mogu da se ponavljaju kod ljudi sa nekim oboljenjima (srce, pluća). Intenzitet dispneje je veći kod pacijenata sa kardio-respiratornim poremećajima i slabim respiratornim mišićima jer je potrebno više napora za njihovo pokretanje. Ovakva stanja česšća su kod starijih osoba.
U otklanjanju dispneje, ključno je praćenje saveta lekara o lečenju, kao i redovni pregledi i promene načina života koji olakšati disanje duže vreme.
Saveti za samopomoć u kontroli dispneje
Da bi se sprečilo pogoršanje hronične dispneje važno je da osoba poštuje sledeće:
– prestanak pušenja: pušenje je vodeći uzrok HOBP. Prestanak pušenja može usporiti napredovanje HOBP i sprečiti komplikacije
– izbegavanje izlaganja zagađivačima
– izbegavanje ekstremnih temperatura: aktivnost u veoma toplim i vlažnim ili veoma hladnim uslovima može povećati dispneju uzrokovanu hroničnim bolestima pluća
– praćenje saveta lekara šta raditi ukoliko se simptomi pogoršaju
– pridražavanje terapije lekovima i saveta za lečenje osnovne bolesti koje su uzrok dispneje. Preskakanje lekova za hronična oboljenja pluća i srca može dovesti do lošije kontrole dispneje.
– treba voditi računa o nadmorskoj visini: veća nadmorska visina zahteva vreme za prilagođavanje ,pa je u tom periodu potrebno izbegavati napore
– Proveravanje opreme: ukoliko je neophodan dodatni kiseonik, potrebno je obezbediti zalihe.
– Vežbe disanja: dve korisne vežbe uključuju abdominalno disanje (dok udišete, fokus je na punjenju pluća kiseonikom, a prilikom izdisanja pluća se prazne) i disanje zatvorenih usta (udisanje na nos i izdisanje polako kroz usta.
Kada potražiti dodatnu medicinsku pomoć ili kontrolne preglede?
Obratite se lekaru ukoliko imate veoma otežano disanje ili ako nedostatak daha ometa svakodnevne aktivnosti. Ukoliko imate tegobe zbog kojih često ostajete bez daha, konsultujte se sa lekarom o dodatnim tretmanima koji će pomoći da bolje dišete.
Hitni simptomi dispneje ili znakovi upozorenja
Ponekad dispneja može biti znak stanja opasnog po život. Idite hitno u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko imate:
- iznenadno otežano disanje
- ne možete doći do daha
- gubitak daha i nakon 30 minuta odmora
- plava koža, usne ili nokti (cijanoza)
- -bol ili težinu u grudima
- brz ili nepravilan rad srca (palpitacije srca).
- visoku temperaturu
- stridor (zvuk visokog tona) ili zviždanje pri disanju.
- otečene gležnjeve ili stopala
- mučninu.
Strategije suočavanja sa životom sa hroničnim otežanim disanjem
Ukoliko živite sa dispnejom uzrokovanom nekom bolešću, razgovrajte sa lekarom o načinu da olakšate tegobe. Možda nećete moći u potpunosti da se rešite simptoma, ali ponekad čak i male promene mogu napraviti veliku razliku u kvalitetu vašeg života.
Postoji šest glavnih strategija za suočavanje sa epizodama nedostatka daha:
– smanjenje fizičkog napora
– kognitivne i psihološke strategije (mentalno smirivanje i opuštanje, koncetrisanje na disanje)
– tehnike i položaji disanja
– svež vazduh i kiseonik
– lekovi i medicinski uređaji
– izbegavanje štetnih agenasa iz okoline.
