Rane su svako oštećenje kože i tkiva nastalo usled povrede. Mogu biti otvorene, sa vidljivo oštećenom kožom i otkrivenim tkivom (posekotine, ogrebotine, ubodi, poderotine ), ili zatvorene kada postoji oštećenje tkiva ispod netaknute kože (modrice, puknute kapilare).
Otvorena rana je povreda koja uključuje spoljašnji ili unutrašnji prekid telesnog tkiva koji zahvata kožu. Većina otvorenih rana je manja i može se lečiti kod kuće. Međutim, ozbiljnije otvorene rane nastale oštrim predmetima ili u saobraćajnim nesrećama zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ovo je posebno važno ukoliko nije moguće zaustaviti krvarenje duže od 20 minuta.
Vrste rana
Postoji više vrsta otvorenih rana, koje se klasifikuju u zavisnosti od uzroka.
Ogrebotine – nastaju u kontaktu kože sa grubom ili tvrdom površinom. Obično mnogo ne krvari, ali ranu treba očistiti da bi se izbegla infekcija.
Poderotine, posekotine (plitke i duboke)- Plitke ne izazivaju veće krvarenje i brzo zarastaju. Duboka nastaje usled rukovanja oštrim predmetima, noževima, alatima i mašinama. U slučaju dubokih rana, krvarenje može da bude brzo i obilno.
Ubodne rane – Ubodi nastaju dugim, šiljastim predmetom, kao što je nokat ili igla. Ponekad metak može izazvati ubodnu ranu. Ubodi možda neće mnogo krvariti, ali ove rane mogu biti dovoljno duboke da oštete unutrašnje organe. Zato i zbog manje ubodne rane, treba otići lekaru.
Rane nastale nasilnim kidanjem tkiva – predstavljaju delimično ili potpuno kidanje kože i tkiva, često i kosti, ispod nje. Obično se dešavaju tokom saobraćajnih nesreća, pucnjave, nagnječenja, ujeda životinja. Krvare obilno i brzo.
Opekotine – oštećenje tkiva koje nastaje usled delovanja toplote, prekomernog izlaganja suncu ili drugom zračenju, kao i prilikom hemijskog ili električnog kontakta sa kožom. Opekotine mogu da budu blage i da ne zahtevaju lečenje do onih opasnih po život.
Simptomi rana
Najčešći simptomi rana su:
- Bol
- Otok
- Krvarenje
- Crvenilo
- Gnoj
U zavisnosti od lokacije i vrste povrede, neke rane će boleti, krvariti, oticati ili izazivati osećaj pečenja i žarenja više od drugih. Manje rane, poput posekotina, i ogrebotina, veoma su česte i obično ne zahtevaju medicinsku intervenciju, ali one veće od jednog centimetra ili inficirane rane, zahtevaju lečenje da bi se očuvala funkcija zahvaćenog dela tela i sprečile komplikacije.
Simptomi po tipovima rana
Ogrebotine: bol, crvenilo, osip, otok ili krvarenje na mestu gde je došlo do trenja kože o tvrdu površinu. Prljavština ili šljunak mogu ući u ranu.
Poderotine, posekotine (plitke i duboke): manje crvenilo na koži oko povrede, bol, upala, oštećenje struktura ispod kože, krvarenje, infekcija (jak bol, gnoj, crvenilo iza ivica rane, groznica, prekomerno oticanje rane), vidljivost tetiva, mišića ili kost ukoliko je rez dubok; i mogući budući ožiljci.
Ubodi: krvarnje koje može biti obilno, curenje gnoja, toplina ili otok u okolini ubodne rane.
Rane nastale nasilnim kidanjem: obilno krvarenje, osećaj pečenja oko rane, bolno oticanje, crvenilo kože, gnoj, modrice, bol u mišićima, poteškoće u kretanju, bol koji se širi u područjima oko rane.
Opekotine: U zavisnosti od stepena opekotina, to mogu da budu crvenilo i blagi bol, plikovi, tamna prebojenost i utrnulost zahvaćenog područja, jak bol.
Komplikacije rana
Kada se otvorene rane ne leče blagovremeno, mogu nastati potencijalno ozbiljne komplikacije. Glavna komplikacija otvorene rane je rizik od infekcije.
Ako se infekcija ne dijagnostikuje ili se ne leči, može izazvati celulitis – bolnu bakterijsku infekciju kože – ili osteomijelitis – ukoliko se proširiti na tkivo i kost.
Infekcija može dovesti do trajnog oštećenja ili čak zahtevati amputaciju ekstremiteta. Ozbiljna rana može dovesti do gubitka funkcije u zahvaćenom području.
U komplikacije rana spada i besnilo – stanje je uzrokovano infekcijom bakterijama koje izazivaju tetanus, kao i nekrotizirajući fasciitis – teška infekcija mekog tkiva uzrokovana raznim bakterijama (klostridija, streptokok) koje mogu dovesti do gubitka tkiva i sepse – životno ugrožavajućeg stanja.
VAŽNO: Odmah se javite lekaru ukoliko ste zadobili rane usled uboda, neke nesreće i ukoliko obilno krvarite i imate znakove infekcije.
Uzroci rana
Najčešći uzroci otvorenih rana su:
- Padovi
- Nezgode sa oštrim predmetima
- Saobraćajne nesreće
Uzroci mogu da budu i:
- Ranjavanje vatrenim oružjem
- Požar
- Izlaganje hemijskim agensima
- Oboljenja koja sprečavaju zarastanje rana: dijabetes, anemija,rak, artritis, proširene vene
Populacija u riziku od rana
– Pojedinci u određenim zanimanjima kao što su majstori raznih profila, vatrogasci, vozači, poljoprivrednici…
– Starije osobe su u većem riziku od rana posebno ukoliko su slabo pokretni, imaju lošiju motoriku i skloni su padovima, ili nepokretni, vezani za krevet.
– Osobe lošeg opšteg zdravlja: veća je verovatnoća da će osobe sa osnovnim imunološkim sistemom (sposobnošću tela da se bori protiv infekcije) razviti infekcije rana ukoliko dođe do pucanja kože.
– Osobe koje koriste steroide: povećan rizik od infekcije rane i sporije zarastanje otvorenih rana.
– Osobe podvrgnute zračenju i hemoterapiji: zračenje izaziva opekotine, a hemoterapija osip koji obično izgleda kao grupa malih bubuljica i plikova ispunjenih gnojem.
– Dijabetičari: dijabetes može uzrokovati da rane zarastaju sporije, što povećava rizik od infekcija i drugih teških komplikacija.
– Osobe sklone lošim životnim navikama kao što su pušenje, nezdrava ishrana ili neaktivnost.
– Deca: veća fizička aktivnost tokom igranja ili vežbanje čest su razlog pojavi rana kod dece svih uzrasta.
Medicinska konsultacija
Kod većih, ozbiljnijih rana koje krvare, treba se obraiti lekaru koji će na osnovu pregleda odrediti obim i težinu povrede, da li postoji verovatnoća da će se rana inficirati, kao i da li postoji rizik od komplikacija. Lekar može odrediti da se pacijentu urade laboratorijske analize krvi i urina, kao i test na prisustvo bakterija u rani. Rana će možda, ukoliko je dublja i veća, zahtevati ušivanje, kao i davanje vakcine protiv tetanusa.
Opcije lečenja
Kućno lečenje: Zarastanje rana je najuspešnije u čistom i toplom okruženju. Neke rane, kao što su manje posekotine i ogrebotine, mogu se lečiti kod kuće. Zaustavite krvarenje direktnim pritiskom i operite ranu vodom uz upotrebu tupfera ili vate. Nije potreban sapun ili vodonik peroksid (hidrogen) da ne biste dodatno irtirali ranu. Nanesite antibiotsku kremu, a zatim pokrijte ranu sterilnim zavojem ili flasterom. Menjajte zavoj ili flaster svaki dan, ili kada se pokvasi. Ukoliko se bilo kakvo crvenilo proširi iz rane nakon dva dana, ili ukoliko vidite žuti gnoj u rani, odmah se obratite lekaru.
Kad na pregled kod lekara: Površinski veće i dublje rane mogu biti ozbiljne. Odmah potražite hitnu pomoć ukoliko rana mnogo krvari, a krvarenje ne može da se zaustavi. Lekaru treba da se jave sve osobe sa ranama od ujeda životinja ili čoveka, sa ozbiljnim ubodnim ranama, poderotinama.
Ako je neki predmet (kao što je ekser ili udica) i dalje zaglavljen u rani, NEMOJTE ga vaditi. Pritisnite ranu da zaustavite krvarenje i idite u bolnicu. Za neke ozbiljne povrede možda će biti potrebno presađivanje kože.
Lečenje rana
Čišćenje i ušivanje rane: Lekar će odrediti da li se rana može odmah nakon čišćenja zatvoriti šavovima ili treba da bude otvorena zbog kontaminacije. Inficirane rane se ne zatvaraju dok se uspešno ne izleče.
Lekovi: Lekar može da vam prepiše analgetike za sprečavanje bolova, antiseptike za čišćenje kontaminiranih rana, medicinske zavoje, anntibiotike za bakterijske infekcije ili sepsu, kortikosteroide, vakcinu protiv tetanusa.
Hirurške i druge procedure: Ozbiljne rane mogu zahtevati operativno lečenje što podrazumeva odstranjivanje opečenog i/ili kontaminiranog tkiva, presađivanje kože i dreniranje apscesa rane (gnoj okružen upaljenim tkivom).
Kontrolni pregledi: Većina rana koje je lekar obradio i ušio, zahteva kontrolni pregled. Lekar će na osnovu pregleda proceniti da li rana dobro zarasta, da li potrebno ponovno čišćenje rane ili uključivanje dodatnih lekova i procedura.
5 znakova da rana zahteva medicinsko lečenje
Ukoliko je rana duboka i mogu da se vide osnovne strukture, poput tetiva ili mišića, obvezno treba potražiti medicinsku pomoć. Pored toga, ubodne rane izazvane zarđalim ekserima izložene su riziku od infekcije tetanusom.
Kod ujeda životinja: odmah se daju oralni antibiotici jer je velika šansa da se rana inficira. Nekoliko bolesti se mogu preneti ujedom životinja kao što su besnilo i celulitis. Ukoliko je neophodno ušivanje rane, ono može biti odloženo i rana ostati otvorena sve lekar ne bude siguran da nema rizika od infekcije.
Infekcija: Simptomi kao što su jači bol ili veće crvenilo, curenje rane ili krvarenje koje ne prestaje, kao i visoka temperatura, razlozi su za posetu lekaru koji u tom slučaju propisuje antibiotsku terapiju.
Rana koja ne zaceljuje: Ukoliko rana ne zaceli posle dva ili tri dana, može da postane hronična rana. Rano otkrivanje hronične rane može pomoći da se brže zaceli. Postoji mnogo različitih vrsta zavoja za rane i lekova koji se koriste u lečenju rana.
Sklonost ka hroničnim ranama: Čak i manja rana može biti ozbiljnija za osobu koja ima dijabetes i oslabljen imuni sistem (imunokompromitovana je). Osobe sa ovim oboljenjima sklonije su infekciji rane koja se brže razvija. Ljudima sa ovim stanjima će verovatnije biti potrebni antibiotici i debridman (lekari uklanjaju odumrlo ili upaljeno tkivo). Potražite pomoć za bilo koju ranu ukoliko imate jedno od ovih stanja, posebno ukoliko ste dijabetičar i imate ranu na stopalu (dijabetesno stopalo).
Faze zarastanja rana
Rane, čak i one manje, ne zarastaju preko noći. One prolaze kroz nekoliko faza zarastanja:
Homeostaza: Krvarenje je prvi korak u procesu zarastanja, jer pomaže u čišćenju rane. Krvne ćelije će tada početi da se zgrušaju kako bi pomogle u formiranju krasta i zaustavljanju krvarenja.
Zapaljenje: U ovoj fazi, krvni sudovi donose svežu krv i hranljive materije na mesto rane, pomažući imunološkom sistemu da se bori protiv infekcije dok se razvija novo tkivo.
Rast i obnova: Kako počinje faza rasta i obnove, može se formirati ožiljno tkivo jer ćelije proizvode kolagen koji pomaže u zatvaranju rane i izgradnji novog tkiva. Ožiljno tkivo može pomoći u jačanju rane dok zarasta.
Jačanje novog tkiva: Može potrajati nekoliko nedelja, ali novo tkivo će vremenom ojačati. Za veće rane, ceo proces zarastanja može potrajati mesecima do godinama, posebno ako imate bilo kakve komplikacije.
Prirodni preparati koji pomažu zarastanje manjih rana
Primena ovih preparata preporučuje se isključivo kod manjih, površinskih rana. Nanose se uvek nakon čišćenja rane.
Med: Ima antioksidativna, antibakterijska i antiinflamatorna svojstva. Nanesite tanak sloj meda na ranicu, ostavite nekoliko minuta i potom prekrijte flasterom.
Beli luk: Beli luk sadrži jedinjenje alicin, koje ima antimikrobna i antiinflamatorna svojstva. Pomaže u zaustavljanju krvarenja.
Aloa vera: Sadrži glukomanan, supstancu koja pomaže regeneraciju ćelija i uzrokuje da telo proizvodi kolagen. Ova supstanca je protein koji promoviše zarastanje rana. Stavite deo biljke ili gela na ranu i obavijte gazom.
Kokosovo ulje: Sadrži supstancu monolaurin, masnu kiselinu sa antimikrobnim svojstvima.
Kurkuma: sadrži kurkumin, koji ima antibakterijska, antifungalna i antiinflamatorna svojstva. pomešajte kurkumu sa toplom vodom da napravite pastu. Zatim je nanesite na ranu prekrijte čistim zavojem.
Prevencija rana
U zavisnosti od uzroka nastajanja rana, možete preduzeti neke od ovih koraka:
- Izbegavajte vrelu vodu, vatru, oštre predmete i druge opasnosti
- Poštujte mere zaštite na radu (nosite kacige, rukavice, zaštitno odelo)
- U svom domu rasporedite nameštaj i druge predmete tako da vam ne smetaju dok sekrećete
- Dok pripremate hranu pazite kako rukujete nožem, makazama
- Hemijska sredstva ne dirajte bez zaštitnih rukavica
- Budite aktivniji, krećite se, jer je dobro za opšte zdravlje. Isto tako, prilikom fizičke aktivnosti koristite adekvatnu opremu i ne krećite se neravnim terenima koji mogu izazvati padove
- Redovno proveravajte da li ste se možda negde ogrebali, posekli
- Hranite se zdravo
- Redovno uzimajte terapiju za oboljenja
- Održavajjte zdravu težinu
- Održavajte higijenu kože
- Ostavite cigarete
Prognoza i moguće komplikacije
Zarastanje rana zavisi od njihovog uzroka, veličine i ozbiljnosti simpotma, starosti pacijenta i osnovnih oboljenja koja mogu da utiču na oporavak.
Površinske rane zarastaju za nekoliko dana, a one veće i dublje obično za 4 do 6 nedelja. Hronične rane zarastaju i duže. Mnogi faktori mogu dovesti do poremećaja zarastanja kao što su hipoksija, bakterijska infekcija, ishemija, izmenjen ćelijski odgovor, defekti sinteze kolagena. Lečenje opekotina zahteva često transplataciju kože i dug oporavak. Većina dubokih rana ostavlja ožiljke posle lečenja.
Otvorena rana može biti površinska i blaga ili velika i duboka i izuzetno neprijatna, ali uz primenu lekova, zavoja ili medicinskom interencijom će ove povrede biti uspešno sanirane. Često su čista voda i zavoj sve što je potrebno za zarastanje manjih rana. Ukoliko imate veliku, duboku ili ozbiljnu ranu, potražite medicinsku pomoć i obavezno se pridržavajte uputstava za negu lekara.
Ukoliko vam se čini da vaša rana ne zarasta pravilno ili da je možda inficirana, ne oklevajte da odete u bolnicu. Ljudi mogu koristiti preparate kurkume, aloe vere, kokosovog ulja, belog luka kao prirodne tretmane za manje otvorene rane. Velike otvorene rane koje uključuju značajno krvarenje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
