Sportske povrede

„Mens sana in corpore sano“ ili u prevodu da je u zdravom telu zdrav duh, bilo je jasno još starim Rimljanima. Sport i rekreacija imaju brojne prednosti  po zdravlje – pomaže u održavanju optimalne telesne težine, smanjuje rizik od hroničnih i bolesti srca, jača kosti i mišiće i poboljša sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, jača mentalno zdravlje. 

Međutim, vežbanje i sport često dovode do povreda. Sportske povrede koje obuhvataju povrede kostiju, mišića, tetiva, ligamenata i drugih struktura, česte su u sportu, kako kod profesionalnih sportista tako i kod rekreativaca. Pravilno i pravovremeno lečenje sporstkih povreda od ključnog je značaja za brži oporavak i ponovno vraćanje treniranju. 

Iako se povrede ponekad dešavaju za vreme bavljenja sportom ili vežbanjem, većina oblika fizičke aktivnosti je bezbedna za skoro sve, a zdravstvene prednosti su daleko veće od rizika.

Mnoge manje povrede možete lečiti kod kuće uz mirovanje, ledene obloge, kompresiju i lekove protiv bolova bez recepta. 

Puls Dedinje centar  – stručno lečenje sportskih povreda u najkraćem roku 

Povrede kao što su prelomi, iščašenja i potres mozga zahtevaju medicinski tretman koji podrazumeva mirovanje, imobilizaciju, fizikalnu terapiju i operaciju. 

I druge povrede koje prate bol, otok, modrice ili nemogućnost pokretanja povređenog dela tela zahtevaju pregled i i po potrebi intervenciju lekara. 

Puls Dedinje centar formiran je kako bi osobe sa sportskim povredama bili zbrinuti u najkraćem roku, počev od pregleda, dijagnostikovanja uz primenu najsavremenije opreme, do lečenja, bilo operativnog ili  terapijom lekovima. Okupljamo tim eminentnih stručnjaka sportske medicine i hirurgije koji imaju veliko iskustvo u zbrinjavanju hitnih trauma i lečenju hroničnih povreda.    

Šta su sportske povrede?

Termin „sportske povrede“ odnosi se na vrste povreda koje se najčešće javljaju tokom bavljenja sporta ili rekreativnog vežbanja i to uglavnom na mišićno-skeletnom sistemu. Mišićno-skeletni sistem obuhvata mišiće, tetive, ligamente, kosti i druga vezivna tkiva koja telu obezbeđuju stabilnost i omogućava kretanje. 

Uticaj sportskih povreda na opšte zdravlje i blagostanje

Povrede mogu duboko uticati na kvalitet života sportista i rekreativaca. Osim trenutnog fizičkog ograničenja, posebno ih dovode u  opasnost od razvoja anksioznosti i depresije.

Vrste sportskih povreda 

Sportske povrede su podeljene u dve osnovne kategorije –  akutne i hronične povrede. 

Akutne povrede

Dešavaju se iznenada, na primer kada osoba doživi nesreću, padne, zadobije udarac ili izvrne zglob. Akutna povreda nastaje i  usled nekog oblika nesreće ili preopterećenja nekog dela tela (zgloba, tetive). Poboljšanje u toku 72 sata često dovodi do potpunog oporavka, ali za ponovnu funkciju ozleđene  muskulature može da bude potreban duži period rehabilitacije.

Hronične povrede

One obično nastaju usled prekomerne upotrebe jednog dela tela (na primer, kolena, skočnog zgloba) i razvijaju se postepeno tokom vremena. 

Primeri akutnih povreda su uganuća i iščašenja, dok su neke uobičajene hronične povrede upale tetiva i stres  prelomi (prelomi koji nastaju usled ponavljanog mehaničkog stresa na određene delove kosti). 

Ko je u riziku od  sportskih povreda?

U riziku od spostkih povreda su svi ljudi bez obzira na pol, starost i fizičku kondiciju. Povrede mogu da dobiju:

1. Profesionalni sportisti
2. Rekreativni sportisti
3. Deca i tinejdžeri
4. Zaljubljenici u fitnes

Najčešće povređeni delovi tela

Povrede kolena 

Trkačko koleno

Takođe se naziva sindrom skakačkog kolena i izaziva bol ili osetljivost blizu ili ispod kolenske kapice (patele) na prednjem delu kolena. Ova sportska povreda dešava se uobičajeno kod atletičara, ali utiče i na ljude koji su aktivni na druge načine, na primer, bave se planinarenjem ili biciklizmom. 

Prelom kolena

Prelomi se mogu desiti u bilo kojoj kosti oko kolena, ali ipak najčešće u čašici, što je obično posledica pada ili udarca u koleno. 

Dislokacija kolena

Veliki udar u koleno može dovesti do toga da se kapica za kolena izvuče iz žleba u butnoj kosti (femur) uzrokujući iskliznuće čašice iz položaja. 

Pokidani ligament

Kada je koleno previše ispruženo ili uvrnuto, ligamenti unutar njega mogu se pokidati. Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta su posebno česte kod sportista. 

Pucanje meniskusa

Meniskalna hrskavica služi kao amortizer u kolenu. Nezgodno okretanje ili okretanje može izazvati pucanje. Obično se pokidaju kada koleno pretrpi uganuće ili potpuno kidanje ligamenata kolena. 

Pucanje tetiva

Češće kod ljudi srednjih godina koji se bave sportom koji uključuje trčanje i skakanje. Često se dešavaju zbog nasilnog doskoka, a ponekad i zbog nezgodnog skoka.

Laktovi

Teniski lakat (lateralni epikondilitis)

Kada igrate tenis ili druge sportove sa reketom, zbog ponavljaućih pokreta zgloba i ruke, može da dođe do razvoja upale tetiva u laktu, uzrokujući bol na spoljašnjoj strani lakta. 

Golferov lakat (medijalni epikondilitis)

Ovo je oblik tendinitisa koji izaziva bol u unutrašnjem delu lakta. Bol se može proširiti na podlakticu i zglob. Uglavnom ga razviju igrači golfa i drugi koji stalno koriste zglobove ili stežu prste.

Povreda tetiva, ligamenata i/ili kostiju lakta

Najčešći je kod mladih bacača, ali svaki mladi sportista koji baca više puta može ga dobiti. Bol se javlja u unutrašnjem delu lakta..

Povrede zglobova

Povrede skočnog zgloba, uganuća

Možete uganuti skočni zglob kada se izvijate ili okrećete gležanj na nezgodan način, istezanjem ili kidanjem ligamenata u zglobu. Može se desiti kada nespretno sdoskočite ili se okrećete, kada hodate po neravnoj površini ili povredu izazva neko drugi. Ljudi koji se bave sportovima u kojima ima puno okreta, kao što su odbojka i košarka, su u opasnosti od uganuća skočnog zgloba. 

Povreda Ahilove tetive 

Rezultat je istezanja, kidanja ili iritacije tetive koja povezuje mišić lista sa zadnjim delom pete. Ljudi sa ovom sportskom povredom obično osećaju bol i ukočenost na zadnjem delu pete, posebno ujutru. Tendinitis Ahilove tetive je obično hronično stanje uzrokovano prekomernom upotrebom, ali ozbiljni slučajevi mogu zahtevati i operaciju.

Povrede ramena 

Povreda rotatorne manžetne

Ovo su najčešće povrede ramena. Rotatorna manžetna je grupa od četiri mišića i tetiva koji stabilizuju rameni zglob. Povrede rotatorne manžetne se dešavaju kada se tetive ili burze u blizini zgloba upale usled prekomerne upotrebe ili iznenadne povrede. Ove povrede česte su tenisera i plivača. 

Bolno stanje uzrokovano trljanjem ili pritiskom na tetivu, nerv koje izazivaju susedne strukture

Ovo se dešava kada vrh lopatice vrši pritisak na meka tkiva ispod sebe kada se ruka podigne. 

Tendinitis i burzitis

Mogu se razviti, ograničavajući kretanje i izazivajući bol. Ponavljani pokreti iznad glave, poput onih koje koriste plivači, povećavaju rizik od povrede. 

Nestabilnost ramena

Nestabilnost ramena nastaje  kada se okrugli kraj kosti nadlaktice izgura iz plitkog ležišta, bilo delimično ili potpuno. Kada se tetive, ligamenti i mišići ramena istegnu ili pocepaju, rame postaje „labavo“ i dislokacije se mogu ponavljati.

Ruke i šake

Ruke i šake takođe su podložne prelomima i povredama. Među najčešće povrede spadaju prelom šake (falangealni, metakarpalni), prelom ručnog zgloba, prelom lakta, pokidane ili presečene tetive (biceps, triceps, šaka, zglob, tetive prstiju i palca).

Tu su i povreda zgloba, ligamenta i uganuće zgloba, povrede prstiju i povrede nerava (sindrom karpalnog tunela, sindrom kubitalnog tunela, povrede nerava).

Bokovi i butine

Sportske povrede kuka su prelomi, burzitis kuka (zapaljenje vrećica – burza smeštenih u u unutrašnjosti zglobova, a najčešće ga izaziva prekomerno trenje) i sindrom škljocanja kuka (nastaje stalnim ponavljanjem pokreta). 

Do povrede butine dolazi naprezanjem mišića u tom delu noge. 

Naprezanje  prepona

Brzi pokreti sa strane na stranu mogu napregnuti mišiće unutrašnje strane butina i dovesti do naprezanja  prepona. Ljudi koji se bave sportom kao što su hokej, fudbal, fudbal i bejzbol imaju veći rizik od ove povrede.

Naprezanje tetive kolena

Tri mišića se protežu duž zadnje strane butine i formiraju tetivu kolena. Aktivnosti koje uključuju puno trčanja, skakanja i iznenadnih pokretanja i zaustavljanja dovode  u opasnost od ove povrede. 

Trkačka potkolenica

Bol izazvan upalom mišića, tetiva i koštanog tkiva duž unutrašnje dužine potkolenice (tibije), velike kosti u prednjem delu potkolenice. Bol je obično na unutrašnjoj strani potkolenice. 

Najčešće sportske povrede

Povrede mišićno-skeletnog sistema koje su uobičajene kod sportista uključuju frakture, dislokacije, uganuća, istegnuća, tendinitis ili burzitis. 

Uganuća i istegnuća

Uganuća su istezanja ili kidanje ligamenata, vezivnog tkiva koje spajaju kraj jedne kosti sa drugom. Uganuća su uzrokovana traumom kao što je pad ili udaracem koji izbacuje zglob iz položaja. Uganuća mogu biti od prvog stepena (minimalno istegnuti ligament) do trećeg stepena (potpuno pucanje). Delovi tela koji su najpodložnija uganuću su gležnjevi, kolena i ručni zglobovi. 

Istegnuća sedešavaju prilikom uvijanja, naprezanja ili kidanja mišića ili tetiva. Poput uganuća, istegnuća se mogu kretati od manjeg istezanja do delimičnog ili potpunog kidanja mišića ili tetive. Ovo je najčešće u mišićima ili tetivama između dva zgloba.

Prelomi

Akutni prelomi

Pad, saobraćajna nesreća ili udarac mogu izazvati prelom, a težina zavisi od sile koja je izazvala lom. Kost može da pukne, da probije mišić i kožu (otvoreni prelom) ili da bude smrskana. Povrede koje probijaju kožu do kosti, koje su poznate kao složeni prelomi, posebno su ozbiljne jer postoji povećan rizik od infekcije. Većina akutnih preloma su hitni slučajevi. 

Stres frakture

Uglavnom se  javljaju u kostima donjih ekstremiteta koji nose težinu kao što su butna kost, potkolenica i kosti stopala. Uobičajeni su u sportovima u kojima postoji mnogo ponavljanja pokreta, prvenstveno u sportovima trčanja ili skakanja kao što su gimnastika, tenis, košarka ili atletika.

Prelomi ploče rasta

Ploča rasta je područje hrskavice blizu krajeva dugih kostiju i one omogućavaju da se kosti izduže dok deca ne dostignu punu visinu. Ploče rasta su posebno podložne povredama sve dok se ne pretvore u kost, što se dešava obično kada dete dostigne 20 godina. Prelomi ploče rasta mogu biti posledica jednog traumatskog događaja, kao što je pad ili saobraćajna nesreća.

Iščašenja

Kontaktni sportovi kao što su fudbal i košarka, i sportovi koji uključuju značajno istezanje ili padanje, uzrokuju većinu dislokacija. Dislocirani zglob obično zahteva hitan medicinski tretman, ali ponekad se kosti same vraćaju na svoje mesto. Dislokacija je bolna povreda i najčešća je u ramenima, laktovima, prstima, kolenima i butnoj kosti ili kolenu.

Upala tetiva (Tendinitis)

Zapaljenje tetive, fleksibilne trake vlaknastog tkiva koja povezuje mišiće sa kostima. Često pogađa rame, lakat, zglob, kuk, koleno ili skočni zglob. Tendinitis može biti uzrokovan iznenadnom povredom, ali obično je rezultat izvođenja istog pokreta iznova i iznova. Ljudi kao što su stolari, baštovani, muzičari i određene vrste sportista, kao što su golferi i teniseri, imaju veći rizik od tendinitisa. 

Burzitis

Zapaljenje bursa, malih vrećica ispunjenih tečnošću koje deluju kao jastučići između kosti i drugih pokretnih delova, kao što su mišići, tetive ili koža. Burzitis može biti uzrokovan udarcem ili padom. Takođe može biti rezultat ponavljanja istog pokreta mnogo puta, kao što je bacanje lopte, ili dugotrajnog pritiska, kao što je klečanje na tvrdu podlogu ili oslanjanje na laktove. Obično pogađa ramena, laktove, kukove ili kolena.

Potresi mozga

Potres mozga je povreda mozga uzrokovana udarcem ili udarcem u glavu i česta je u sportu.

Simptomi sportskih povreda

Simptomi sportske povrede zavise od vrste povrede koju imate. Vrsta povrede na koju ste najranjiviji zavisi od vrste aktivnosti u kojoj učestvujete, vaših godina i pola.

Uzrok akutne sportske povrede je preopterećenje, odnosno sila udarca je veća nego što deo tela može da izdrži, dok je hronična povreda obično posledica ponavljanja istog pokreta iznova i iznova. Ponekad povrede od prekomerne upotrebe mogu oštetiti tkiva i zglobove što povećava rizik od nastanka nove aktune povrede. 

Simptomi akutne povrede uključuju: 

• Iznenadni, jaki bol
• Ekstremno oticanje ili modrice
• Nemogućnost oslanjanja na nogu, koleno, skočni zglob ili stopalo
• Nemogućnost normalnog pokretanja zgloba
• Nestabilnost povređenog ekstremiteta
• Dislokacija, kost ili zglob je vidljivo van svog mesta
• Škljocanje kuka, puckanje zgloba
• Koža topla na dodir
• Ukočenost ili slabost

Simptomi hronične povrede

• Bol prisutan tokom igre ili vežbanja 
• Otok i tup bol posle aktivnosti

Uzroci sportskih povreda 

Sportske povrede imaju mnogo uzroka, kao što su:

• Nezgode, kao što je pad
• Nedovoljno zagrevanje ili istezanje
• Nedostatak adekvatne sportske opreme 
• Iznenadni početak programa vežbanja ili značajno povećanje fizičke aktivnosti na koju telo nije naviklo.
• Loša tehnika 
• Preterivanje –bilo da prečesto trenirate ili predugo 
• Prebrza promena intenziteta fizičke aktivnosti 
• Prethodna povreda. 
• Uzimanje određenih lekova, koji su povezani sa tendinitisom i rupturom tetiva. 

Lečenje sportske povrede zavisi od njene vrste i težine, ali lakše se obično mogu lečiti kod kuće mirovanjem, stavljanjem ledenih obloga, stavljanjem kopresivnih zavoja i podizanjem povređenog dela tela (iznad nivoa srca). 

Za ozbiljnije povrede, moraćete da posetite lekara. U nekim slučajevima, možda će vam trebati operacija. Program rehabilitacije koji uključuje vežbe i druge vrste terapije obično se preporučuje pre nastavka sporta ili aktivnosti koja je izazvala povredu. 

Dijagnoza  sportskih povreda i testovi

Fizički pregled- Da bi dijagnostikovao sportsku povredu, lekar mora da pregleda pacijenta.Postavljaće pitanja o tome šta se dogodilo i koji se simpotmi javljau. Takođe će pogledati povređeno područje, i  ukolikoje moguće, testirati pokretljivost. 

Dijagnostika – U zavisnosti od vrste povrede koju imate i koliko je ozbiljna, lekar takođe može preporučiti testove snimanja. Rendgen, CT skener ili MRI mogu dati precizne slike povređenih struktura. Slike će pomoći lekaru da razume, dijagnostikuje i leči konkretnu povredu.

Funkcionalni testovi i procene

Nakon što se povreda zaleči, možda će biti neophodan program rehabilitacije pre povratka na aktivnosti. Fizioterapeut ili fizijatar će napraviti plan koji ima za cilj obnavljanje snage i obima pokreta povređenog dela tela i ublažavanje zaostalih bolova. Većina planova rehabilitacije uključuje vežbe koje radite kod kuće, pored onih koje radite kod terapeuta. Fizioterapeut takođe može tretirati povređeno područje raznim vrstama terapija (masaže, ultrazvuk, hidroterapija). Program rehabilitacije omogućiće povratak na na prethodni nivo aktivnosti i umanjiti rizik od ponovne povrede.

Vođenje i lečenje sportskih povreda 

Lečenje sportskih povreda uveliko varira u zavisnosti od vrste i težine. Mnoge sportske povrede leče za nekoliko dana ili nedelja uz odmor i lečenje kod kuće što  uključuje:

Mirovanje, obloge ledom, kompresiju i eleavaciju (podizanje ekstremiteta).

Ali za ozbiljnije povrede, lečenje uključuje mere kao što su:  

• Imobilizacija gipsom, udlagom, nošenje steznika 
• Injekcije za smanjenje otoka i bolova 
• Anti-inflamatorni lekovi na recept
• Operacije preloma ili ligamenta, tetiva ili hrskavice 
• Fizikalna terapija za lečenje i jačanje povređenih delova tela

Prevencija sportskih povreda

Postoji mnogo načina na koje možete pomoći u sprečavanju sportskih povreda. 

• Birajte sportove i aktivnosti koje su manje opasne (na primer, izbegavajte sportove koji uključuju sudare i borbe). 
• Nemojte se baviti istim sportom ili istim aktivnostima tokom cele godine. Ovo je posebno važno za decu. 
• Telu je potrebna kombinacija kardiovaskularnih (aerobnih) vežbi, treninga snage sa tegovima ili otporom i fleksibilnosti. 
• Pijte puno vode pre, tokom i posle bilo koje vežbe. 
• Naučite pravilnu tehniku vežbanja i koristite je sve vreme. 
• Slušajte svoje telo i ne forsirajte se. Odmarajte  kada se umorite. 
• Zaustavite bilo koju aktivnost koja vam ne prija. 
• Počnite polako i povećavajte intenzitet. Na primer, počnite sa hodanjem i pređite na trčanje pre nego što uđete u trku. 
• Istegnite se pre i posle svakog treninga. Zagrejte se pre i ohladite posle. 
• Nosite odgovarajuću obuću i sigurnosnu opremu i uverite se da su uvek u dobrom stanju.
• Posle treninga, odmarajte i oporavite se.  

Prognoza / Perspektiva

Faktori koji utiču na oporavak (ozbiljnost, starost, opšte zdravlje)

Izlečenje od sportskih povreda zahteva vreme, u zavisnosti od lokacije povrede i obima oštećenja kože, zglobova, tetiva, mišića ili kostiju. 

Većina sportskih povreda je manja i leči se za nekoliko dana ili nedelja uz odmor i jednostavne strategije oporavka. Druge povrede, kao što su prelomi kostiju, rupture tetiva i potres mozga, zahtevaju medicinsku intervenciju i može potrajati nekoliko meseci da se zaleče. Oporavak zavisi i od starosti osobe i opšteg zdravstvenog stanja.

Srećom, sportisti imaju tendenciju da se brže izleče jednostavno zato što su u boljoj fizičkoj formi i skloniji su da ulože vreme za rehabilitaciju. Štaviše, bolje kardiovaskularno zdravlje omogućava jače snabdevanje krvlju, ubrzavajući zarastanje rane.

Očekivani vremenski period oporavka za različite sportske povrede

 U proseku, manje povrede obično mogu da zarastu za 6 do 12 nedelja, dok ozbiljnijim povredama može biti potrebno i do 12 meseci da se zaleče.

Život sa sportskim povredama

Kada se sportista oporavlja od sportske povrede koja ga sprečava da učestvuje u treningu i igri, pravilna ishrana postaje vžnija nego ikad. Pravilna ishrana tokom perioda oporavka može ubrzati zarastanje i povratak igri, dok preterano uživanje u nezdravoj hrani može zapravo produžiti oporavak.

Nemojte ograničavati ugljene hidrate, ali se odlučite za one  od celog zrna, uzimajte mngo voća i povrća, povećajte unos proteina za 10 odsto. Fokusirajte se na dobre izvore masti, uključujući orašaste plodove i semenke, avokado, maslinovo ulje i masne ribe poput lososa ili tunjevine koje sadrže velike količine omega3 masnih kiselina

Psihološke reakcije nakon povrede mogu uključivati negativne emocije, poremećaje raspoloženja, strah od ponovne povrede, depresiju zasnovanu na neuspehu, smanjeno samopouzdanje i nemir.. Ovi psihološke reakcije mogu uticati na mentalno zdravlje i oporavak sportiste. Zato treba prihvatiti pomoć i podršku psihologa i okoline ukoliko neko ima ove simptome. 

Saveti za bezbedan povratak u sportske aktivnosti

Većina lakših sportskih povreda se rešava za nekoliko dana pomoću RICE metode što omogućava povratak spotskim aktivnostima: 

Odmor: Ne koristite povređeno područje nekoliko dana. Ako ste povredili donji deo tela, razmislite o korišćenju štaka kako ne biste stavljali svoju težinu na povređeno područje. 

Led: Stavite led ili hladne obloge na povređeno mesto da biste smanjili bol i otok (na primer, 15 do 20 minuta svaka četiri sata). 

Kompresija: Omotajte povređeno područje elastičnim zavojem da biste pružili podršku i smanjili otok. Uverite se da je čvrsto, ali ne tako čvrsto da boli ili prekida cirkulaciju krvi. 

Izdignite povređeni deo tela ako je moguće iznad nivoa srca, da biste ga odmorili i smanjili otok. Koristite jastuk ili nešto slično da držite povredu iznad srca.

Takođe možete razmisliti o uzimanju nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen ili naproksen. 

Kako počnete da se osećate bolje, polako se vraćajte sportu i drugim aktivnostima. Uverite se da možete pomeriti područje bez bola ili ukočenosti. Ovo će pomoći da se ne povredite ponovo ili da se povreda pogorša.

Kada potražiti dodatnu medicinsku pomoć

Iako se mnoge sportske povrede mogu lečiti kod kuće, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć ukoliko: 

• Bol ometa kretanje i  vremenom se ne poboljšava. 
• Ogroman otok koji se ne smanjuje polako.
• Vidljive velike modrice ili krvarenje. 
• Nemogućnost korišćenja povređenog dela tela. 
• Očigledan deformitet, kao što je savijanje noge u pogrešnom smeru.