Tahikardija označava ubrzan rad srca ili broj otkucaja veći 100 u minuti u mirovanju. Može početi u gornjim ili donjim komorama vašeg srca i može se kretati od blage do one opasne po život. Neki ljudi sa tahikardijom nemaju simptome, a komplikacije se nikada ne razvijaju. Neki mogu osetiti palpitacije, vrtoglavicu i druge promene.
Međutim, tahikardija može povećati rizik od srčane insuficijencije, iznenadnog zastoja srca i smrti. Lečenje se sprovodi lekovima, procedurom koronarnom ablacijom i postavljanjem implantabilnog kardioverter defibrilatora (ICD), pejsmekera i drugim hirurškim intervencijama.
Kako radi srce?
Da bi pojava tahikardije bila jasna, važno je znati kako srce radi, odnosno kako funkcioniše provodni sistem srca. Srce se sastoji od četiri šupljine – dve gornje pretkomore, leva i desna (atrium) i dve donje komore (ventrikule). Srčani ritam kontroliše prirodni pejsmejker (sinusni čvor) u desnoj gornjoj pretkomori (atrijumu). Sinusni čvor šalje električne signale koji obično pokreću svaki otkucaj srca. Ovi električni signali se kreću preko pretkomora, uzrokujući da se srčani mišići stisnu (kontrahiraju) i pumpaju krv u komore.
Zatim, signali stižu do AV čvora, gde usporavaju. Ovo malo kašnjenje omogućava komorama da se napune krvlju. Kada električni signali stignu do komora, komore se skupljaju i pumpaju krv u pluća ili ostatak tela. U normalnom radu srca, ovaj proces signalizacije srca obično ide glatko, što dovodi do otkucaja srca u mirovanju od 60 do 100 otkucaja u minuti. Povećan broj otkucaja koji prelazi 100 u minuti predstavlja tahikardiju.
Vrste tahikardije
Postoji mnogo različitih tipova tahikardije. Sinusna tahikardija se odnosi na tipično povećanje otkucaja srca često uzrokovano vežbanjem ili stresom.
Druge vrste tahikardije su grupisane prema delu srca odgovornom za ubrzani rad srca i uzroku. Uobičajene vrste tahikardije uzrokovane nepravilnim srčanim ritmom (aritmije) uključuju:
Supraventrikularna tahikardija (SVT)
Supraventrikularna tahikardija (SVT) je ubrzan rad srca koji počinje u gornjim komorama srca. Takođe mogu postojati strukturne abnormalnosti srca. Ovo ometa električne impulse koji dolaze iz sinusnog čvora, prirodnog pejsmejkera srca. Poremećaj dovodi do bržeg otkucaja srca od normalnog. Ovaj brz otkucaj srca sprečava da se srčane komore potpuno popune između kontrakcija, što može ugroziti protok krvi u ostatak tela. Supraventrikularna tahikardija uzrokuje epizode snažnog otkucaja srca (palpitacije) koje počinju i završavaju se naglo.
Postoji nekoliko tipova supraventrikularna tahikardije (SVT):
Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija (AVNRT)
Ona je čest tip supraventrikularne tahikardije. Ljudi sa AVNRT-om imaju epizode nepravilno brzog otkucaja srca (više od 100 otkucaja u minuti) koje često počinju i završavaju iznenada. Epizode su posledica dodatnog puta – koji se zove reentrantni krug – koji se nalazi u ili blizu AV čvora koji uzrokuje ubrzane otkucaje srca.
Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT)
Spada u pretkomorske aritmije i podrazumeva naglu pojavu ubrzanja srčane frekvencije. Nastaje zbog kratkog spoja – abnormalnog električnog puta napravljenog od srčanih ćelija – koji omogućava struji da se kreće u krug i ponavlja signal iznova i iznova. Kao rezultat toga, komore se brzo skupljaju, što može poremetiti funkciju srca i izazvati simptome kao što su vrtoglavica ili kratak dah.
Paroksizmalna atrijalna tahikardija (PAT)
Vrsta paroksizmalne supraventrikularne tahikardije (PSVT). Počinje naglim veom brzim kucanjem srca, što često deluje zastrašujuće. Može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. PAT se može javiti kod inače zdravih ljudi koji su koristili previše stimulansa kao što su duvan ili kofein.
Volff-Parkinson-White (WPW) sindrom:
WPW sindrom se odnosi na prisutnost dodatnog abnormalnog električnog puta u srcu koji uzrokuje tahikardiju. Ovaj abnormalni put direktno povezuje atrijum i komore na mestu koje nije AV čvor.
Prevremene atrijalne konrakcije
Obično nestaju same od sebe i ne zahtevaju lečenje. Počinju u gornjim komorama srca i mogu dati osećaj dodatnog ili preskočenog otkucaja srca. U slučaju češćeg javljanja ovog stanja, treba se obratiti lekaru.
Atrijalna tahikardija
Vrsta koja uzrokuje da gornje pretkomore srca kucaju brže od normalnog. Otkucaju idu od 100 do 250 otkucaja u minuti. Uglavnom nije opasna i može se lečiti lekovima.
Atrijalna fibrilacija (AF)
Najčešći tip tahikardije koji se manifestuje haotičnim, nepravilnim električnim signalima u pretkomorama srca (atrijum). AF može biti privremeno stanje, ali može zahtevati i lečenje. Simptomi atrijalne fibrilacije su umor, lupanje srca, otežano disanje i vrtoglavica. Faktori rizika za razvoj atrijalne fibrilacije su visok krvni pritisak, bolest koronarnih arterija i gojaznost. Nelečena AF može dovesti do moždanog udara.
Atrijalno treperenje
Slično je atrijalnoj fibrilaciji, ali su otkucaji srca organizovaniji. Epizode atrijalnog treperenja mogu nestati same ili zahtevati lečenje.
Ventrikularna tahikardija
Ova vrsta počinje u donjim srčanim komorama (ventrikulama). Ubrzani otkucaji srca, veći od 100 uminuti, ne dozvoljavaju komorama da se napune i stisnu (kontrahuju) kako bi pumpale dovoljno krvi. Epizode ventrikularne tahikardije koje traju veoma kratko neće ugroziti zdravlje. Ali epizode koje traju duže od nekoliko sekundi mogu biti opasne po život.
Ventrikularna fibrilacija
Brzi, haotični električni signali uzrokuju da komore podrhtavaju umesto da se skupljaju na koordinisan način. Ovaj ozbiljan problem može dovesti do smrti ukoliko se srčani ritam ne obnovi u roku od nekoliko minuta. Većina ljudi koji imaju ventrikularnu fibrilaciju imaju osnovnu bolest srca ili su doživeli ozbiljne traume, kao što je udar groma.
Ko može dobiti tahikardiju?
Atrijalnoj ili supraventrikularnoj tahikardiji skloni su:
- žene i deca, posebno ona koja pate od anksioznosti
- Svako ko je veoma umoran ili pije puno alkohola ili kofeina
- pušači, posebno stravstveni.
Ventrikularnoj tahikardiji ili fibrilaciji skloniji su ljudi koji su imali:
- srčani udar
- kardiomiopatiju (problem sa srčanim mišićima),
- -miokarditis (upaljen srčani mišić)
- srčanu insuficijenciju ili srčanu bolest.
- Ljudi koji puše ili imaju visok krvni pritisak ili dijabetes.
Simptomi tahikardije
Tahikardija može dovesti do razvoja raznih simptoma kao što su:
- kratak dah
- bol u grudima
- palpitacije srca (lupanje srca)
- vrtoglavica
- osećaj nesvestice
U ekstremnim slučajevima, ljudi sa atrijalnom fibrilacijom ili SVT mogu imati:
- Nesvesticu
- Srčani zastoj
Neki ljudi sa tahikardijom nemaju simptome. Stanje se može otkriti tokom fizičkog pregleda ili se testovi srca rade iz nekog drugog razloga.
Uzroci i rizici od tahikardije
Tahikardija u zavisnoti od tipa, ima više uzroka:
- Anksioznost
- Strah
- -Stres
- Iscrpljujući trening
- Visoka temperatura
- Konzumiranje više kofeina ili alkohola nego što preporučuje lekar
- Pušenje ili upotreba duvanskih proizvoda.
- Kardiomiopatija, srčani udar, bolesti srca ili drugi srčani problemi
- Sarkoidoza (inflamatorna bolest koja pogađa kožu ili telesna tkiva)
- Nedostatak krvi u koronarnim arterijama što ometa dotok kiseonika do srca.
- Određeni lekovi.
- Upotreba nedozvoljenih supstanci kao što su kokain ili metamfetamin
- Neravnoteža elektrolita neophodnih za provođenje električnih impulsa
Drugi, manje uobičajeni uzroci mogu biti: anemija, infekcija, povećana aktivnost štitne žlezde, oštećenje srčanog mišića usled srčanog udara ili srčane insuficijencije, jako krvarenje, veoma nizak krvni pritisak i bolest pluća.
Faktori rizika za tahikardiju
- Korišćenje duvanskih proizvoda
- Porodična istorija tahikardije
- Stres
- Visok krvni pritisak
- Gojaznost
- Velike doze kofeina ili alkohola
- Problem sa štitnom žlezdom koja nije regulisana lekoivma
- Uzimanje nedozvoljenih supstanci i lekova
- Određene srčane tegobe
- Uzimanje određenih vrsta lekova za srce.
Medicinska stanja koja mogu uzrokovati tahikardiju
Ventrikularna tahikardija se najčešće javlja kada je srčani mišić oštećen i ožiljno tkivo stvara abnormalne električne puteve u komorama. Uzroci mogu da budu:
Infarkt: Infarkt miokarda (srčani udar) je izuzetno opasno stanje koje se dešava zbog nedostatka dotoka krvi u srčani mišić. Nedostatak protoka krvi može nastati zbog mnogo različitih faktora, ali je obično povezan sa blokadom jedne ili više arterija vašeg srca. Bez protoka krvi, zahvaćeni srčani mišić će početi da umire. Ako se protok krvi ne obnovi brzo, srčani udar može izazvati trajno oštećenje srca i smrt. Oštećeni mišić ometa električne signale koji kontrolišu srce. Tahikardija izaziva simptome kao što su: palpitacije – osećaj lupanja, treperenja ili nepravilnog udara srca, koji se oseća u grudima ili grlu.
Kardiomiopatija ili srčana insuficijencija: Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića koja otežava srcu da pumpa krv do ostatka tela. Kardiomiopatija može dovesti do srčane insuficijencije. Glavne vrste kardiomiopatije su proširena, hipertrofična i restriktivna kardiomiopatija. U ranim stadijumima kardiomiopatije, često nema simpotma bolesti. Kako se bolest pogoršava, pacijent može osetiti nepravilan ili ubrzan rad srca (lupanje srca).
Miokarditis: Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića (miokarda) i može oslabiti srčani mišić, što otežava rad srca. Ljudi sa miokarditisom često se osećaju umorno, imaju kratak dah, bol u grudima ili osećaj ubrzanog rada srca (palpitacije).
Bolest srčanih zalistaka: Ukoliko su srčani zalisci bolesni, srce otežano pumpa krv po telu i mora da radi više što može dovesti do srčane insuficijencije, iznenadnog zastoja srca (kada srce prestane da kuca) i smrti. Simptomi koji prate bolest mogu da budu bol u grudima ili palpitacije, kratak dah, umor, slabost.
Komplikacije tahikardije
Komplikacije tahikardije zavise od tipa tahikardije, koliko dugo traje ubzan rad srca i koliko brzo srce kuca.
Tahikardije mogu dovesti do komplikacija kao što su:
– krvni ugrušci
– moždani udar
– srčani zastoj
Dijagnoza i testovi
Da bi dijagnostikovao tahikardiju, lekar će obaviti fizički pregled pacijenta i postaviti mu pitanja o simptomima, zdravstvenim navikama i istoriji bolesti. Zatim će odrediti jednu ili više dijagnostičkih metoda kako bi se otkrila tahikardija i oktrio njen uzrok. To mogu da budu:
Elektrokardiogram (EKG): Brz i bezbolan test koji meri električnu aktivnost srca. EKG meri vreme i trajanje svake električne faze u otkucaju srca. Na osnovu toga lekar odrediti tip tahikardije.
Holter monitor: omogućava praćenje otkucaja srca kod kuće. Ovaj prenosivi EKG uređaj može da se nosi dan ili duže kako bi se beležila aktivnost srca tokom svakodnevnih aktivnosti.
Ehokardiogram (ultrazvuk srca): Može da identifikuje probleme sa protokom krvi, srčanim zaliscima i srčanim mišićem.
Rendgen grudnog koša: Rendgenski snimak grudnog koša može pokazati stanje srca i pluća.
Magnetna rezonanca srca (MRI): MRI srca može pružiti mirne ili pokretne slike protoka krvi kroz srce. Ovaj test se najčešće radi da bi se utvrdio uzrok ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije.
Kompjuterizovana tomografija (CT): CT skeniranje pruža detaljniji pregled poprečnog preseka oblasti koja se proučava. CT skeniranje srca (CT srca) može se uraditi ukoliko lekar traži uzrok ventrikularne tahikardije.
Koronarna angiografija: Koronarna angiografija se radi kako bi se proverili zapušeni ili suženi krvni sudovi u srcu. Koronarna angiografija je procedura kojom se može proveriti snabdevanje srca krvlju kod ljudi koji imaju ventrikularnu tahikardiju ili ventrikularnu fibrilaciju.
Elektrofiziološko (EP) ispitivanje i mapiranje: Ovaj test, koji se naziva i EP studija, može se uraditi da bi se potvrdila dijagnoza tahikardije ili da bi se utvrdilo gde se u srcu javljaju pogrešni signali. EP studija se uglavnom koristi za dijagnozu izolovanih aritmija. Retko, može se koristiti za procenu sinusne tahikardije. Ovaj test rado se tako što lekar provlači tanke, fleksibilne cevi (kateteri) sa elektrodama na vrhu kroz krvne sudove u različite oblasti u srcu. Elektrode mogu mapirati širenje električnih signala kroz srce.
Stres test: Neke vrste tahikardije se pokreću ili pogoršavaju vežbanjem. Tokom testa na stres, aktivnost srca se obično prati tokom vožnje na stacionarnom biciklu ili hodanja na traci za trčanje.
Lečenje tahikardije
Lečenjem tahikardije usporavaju se ubrzani otkucaji srca i sprečavaju buduće epizode ubrzanog srčanog rada. Ukoliko je uzrok neko drugo zdravstveno stanje, lečenje osnovnog problema može smanjiti ili sprečiti epizode tahikardije.
Usporavanje brzih otkucaja srca
Brzi otkucaji srca mogu se ispraviti. Ali ponekad su potrebni lekovi ili drugi medicinski tretmani da bi se to postiglo. Načini za usporavanje rada srca su:
Vagalni manevri
Uključuju kašljanje, zadržvanje daha i stavljanje leda na lice. Lekar može tražiti da pacijent sprovodi ove specifične radnje tokom epizode ubrzanog rada srca. Ove radnje utiču na vagusni nerv, koji pomaže u kontroli otkucaja srca.
Lekovi
Ukoliko vagalni manevri ne zaustave ubrzan rad srca, koriste se lekovi za obnavljanje srčanog ritma.
Kardioverzija
Ova medicinska procedura se obično radi tako što se šalju električni šokovi u srce preko senzora (elektroda) postavljenih na grudima. Šok utiče na električne signale srca i vraća normalan rad srca. Kardioverzija se generalno koristi kada je potrebna hitna pomoć ili kada vagalni manevri i lekovi ne deluju. Takođe je moguće uraditi kardioverziju sa lekovima.
Sprečavanje budućih epizoda ubrzanog otkucaja srca
Lečenje tahikardije podrazumeva preduzimanje koraka za sprečavanje prebrzog otkucaja srca. Ovo može podraumevati primenu lekova, implantibilnih uređaja, određene operacije i procedure.
Lekovi
Lekovi za kontrolu srčane frekvencije i vraćanje normalnog srčanog ritma se obično propisuju većini ljudi sa tahikardijom. Lekar može propisati lekove za tahikardiju kao što su beta blokatori, antiaritmički lekovi, razređivači krvi ili antikoagulansi (za atrijalnu fibrilaciju).
Kateterska ablacija
U ovoj proceduri, zdravstveni radnik provlači jednu ili više tankih, fleksibilnih cevi (katetera) kroz arteriju, obično u preponama, i vodi ih do srca. Senzori (elektrode) na vrhu katetera koriste toplotu ili hladnu energiju za stvaranje sićušnih ožiljaka u srcu kako bi blokirali nepravilne električne signale i obnovili srčani ritam. Često se radi kada je dodatni signalni put odgovoran za povećan broj otkucaja srca. Kateterska ablacija ne zahteva operaciju za pristup srcu, ali se može uraditi istovremeno sa drugim operacijama na srcu.
Pejsmejker
Pejsmejker je mali uređaj koji se hirurški implantira ispod kože u predelu grudnog koša. Kada uređaj oseti nepravilan rad srca, šalje električni impuls koji pomaže srcu da nastavi ispravan ritam.
Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD)
Lekar može preporučiti ovaj uređaj ukoliko postoji veliki riziku od razvoja ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije. ICD je uređaj na baterije koja se implantira ispod kože blizu ključne kosti – slično pejsmejkeru. ICD kontinuirano prati srčani ritam. Ukoliko uređaj otkrije nepravilan otkucaj srca, šalje udare niske ili visoke energije da resetuje srčani ritam.
Hirurgija
Ponekad može biti potrebna operacija na otvorenom srcu da bi se uklonioo dodatni električni put koji uzrokuje tahikardiju. Operacija se obično radi samo kada druge opcije lečenja ne funkcionišu ili kada je operacija potrebna za lečenje drugog srčanog poremećaja.
Prevencija i smanjenje rizika od tahikardije
Najbolji načini za sprečavanje tahikardije su održavanje zdravlja srca i sprečavanje srčanih bolesti. Ukoliko već imate srčano oboljenje, pratite plan lečenja i savete lekara.
Promene u načinu života kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja mogu pomoći u sprečavanju srčanih aritmija. Preduzmite sledeće korake:
– Zdravo se hranite: preporučuje se ishrana bogatu celim žitaricama, nemasnim mesom, mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti i voćem i povrćem. Ograničite so, šećer, alkohol i zasićene masti i trans masti.
– Vežbajte redovno: pokušajte da vežbate najmanje 30 minuta pet dana u nedelji.
– Održavajte zdravu težinu. Prekomerna težina povećava rizik od razvoja srčanih bolesti.
– Održavajte krvni pritisak i nivo holesterola pod kontrolom: praktirkujte zdrave stilove života i uzimajte lekove kako je propisano za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzije) ili visokog holesterola.
– Ostavite cigarete: ukoliko ste pušač i ne možete sami da prestanete, razgovarajte sa lekarom o strategijama ili programima koji će vam pomoći da prekinete naviku pušenja cigareta.
– Umereno sa alkoholom: za zdrave odrasle osobe, to znači do jedno piće dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce. Za neka zdravstvena stanja, preporučuje se da potpuno izbegavate alkohol. Pitajte lekara za savete specifične za vaše stanje.
– Ne koristite psihoaktivne suptance ili stimulanse kao što je kokain.
– Koristite lekove sa oprezom: neki lekovi za prehladu i kašalj sadrže stimulanse koji mogu izazvati ubrzan rad srca.
– Pitajte lekara koje lekove treba da izbegavate.
– Ograničite kofein: Ukoliko pijete pića sa kofeinom, ne uzimajte više od jednog do dva dnevno.
– Kontrolišite stres: pronađite načine da smanjite emocionalni stres. Više vežbanja, vežbanje svesnosti su neki od načina da se smanji stres.
– Redovno obavljajte fizičke preglede i prijavite sve promene u otkucaju srca lekaru.
– Alternativna medicina: tehnike za ublažavanje stresa, kao što su meditacija i joga, mogu pomoći u usporavanju otkucaja srca i smanjenju simptoma tahikardije.
VAŽNO: Ukoliko se simptomi promene ili pogoršaju, ili se javljaju novi, odmah se javite lekaru.
Prognoza ukoliko imate tahikardije
Tahikardija možda neće izazvati nikakve simptome ili komplikacije. Međutim, neki oblici tahikardije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčanu insuficijenciju, moždani udar ili iznenadnu srčanu smrt i stoga moraju da se leče, a neophodno je i prilagoditi način života. Iako lekovi ne mogu da izleče tahikardiju, mogu vam pomoći da je regulišete i držite pod kontrolom. Ventrikularna fibrilacija može biti fatalna bez hitnog lečenja.
Ako imate sinusnu tahikardiju, vaši simptomi će nestati kada prestanu strah, anksioznost ili druga emocija koja je izazvala ubrzane otkucaje. Za većinu drugih tipova tahikardije, biće vam potrebni lekovi ili čak procedura da se simptomi ne ponove. Zato je važno da osoba sa tahikardijom bude pod nadzorom lekara, da primenjuje njegove savete i uzima propisanu terapiju.
Život sa tahikardijom
Ukoliko znate kako da se nosite sa epizodom ubrzanog otkucaja srca, bićete smireniji i imati bolju kontrolu nad tahikardijom. Zato pitajte lekara kako treba da merite puls i koji broj otkucaja srca je najbolji za vas, kada i kako treba da koristite vagalne manevre.
Uzimajte lekove tačno kako je lekar odredio, a u slučaju da osećate da vam lek ne odgovara, odnosno da imate neprijatne simptome, obratite se lekaru.
Izbegavate uzimanje kofeina i alkohola. U ishrani bute umereni, izbegavajte namirnice koje dovode do ateroskleroze i visokog krvnog pritiska.
Izbegavajte stresne stuacije kad god je to moguće.
Da li je tahikardija aritmija?
Da, tahikardija je vrsta aritmije. Aritmija je problem sa brzinom ili ritmom otkucaja srca. To znači da srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno. Kada srce kuca brže od normalnog, to se naziva tahikardija.
Kada treba zatražiti hitnu medicinsku pomoć
Potražite hitnu medicinsku pomoć ukoliko imate:
- kratak dah
- slabost
- vrtoglavicu
- nesvesticu
- bol u grudima ili nelagodnost.
Vrsta tahikardije koja se zove ventrikularna fibrilacija može dovesti do dramatičnog pada krvnog pritiska i zahteva hirnu intervenciju lekara.
Simptomi tahikardije mogu varirati od blagih do teških, u zavisnosti od tipa tahikardije. Posetite lekara, kardiologa, ukoliko imate simptome tahikardije, posebno one izraženije. Nakon pregleda, lekar će moći da vam kaže da li su simpotmi razlog za brigu. Nastavite da uzimate lekove koje vam je lekar propisao, posebno lekove za srce. Nemojte prestati da ih uzimate bez odobrenja lekara. I obavezno nastavite da idete na sve preglede.
