Povišena temepratura je obično simpotm infekcije i uglavnom nije razlog za zabrinutost. Izaziva neprijatne simptome poput glavobolje, drhatvice, znojenja koji zahtevaju mirovanje. Povišena temperatura u većini slučajeva nestaje za nekoliko dana. U snižavanju povišene temperature pomažu lekovi koji su dostupni u apoteci bez recepta. Temperatura može da spadne i bez upotrebe lekova, uz mirovanje i uzimanje tečnosti.
Međutim, ukoliko dete ili starija odrasla osoba ima povišenu temperaturu, uz druge simpotme ili imaju oslabljen imuni sistem, trebalo bi da potraže medicinsku pomoć. Svaka teperatura iznad 40 stepeni Celzijusovih razlog je hitno obraćanje lekaru.
Šta je povišena temperatura?
Povišena temperatura je telesna temperatura koja je viša od normalne, odnosno kreće se u rasponu od 36.6 do 37 stepeni Celzijusovih. Normalna telesna temperatura nije ista za svaku osobu i može da varira u zavisnosti od više faktora kao što su:
- doba dana (obično je niža ujutru i viša kasno popodne i uveče);
- menstrualni ciklus ili intenzivna vežba;
- neko oboljenje.
Bebe obično imaju višu telesnu temperaturu od starije dece i odraslih. Njihova prosečna telesna temperatura je oko 37,5°C.
Povišena temperatura obično je znak da organizam pokušava da se bori protiv bolesti ili infekcije i da svi telesni sistemi rade na tome da sačuvaju zdralje vitalnih organa. Povećanje telesne temperature može usporiti rast bakterija i poboljšati odbrambene sposobnosti belih krvnih zrnaca.
4 tipa povišene temperature po ozbiljnosti
- Blago povišena temperatura do 38 °C
- Umerena temperatura 38.1 do 39 °C
- Visoka temperatura 39.1 – 40 °C
- Izrazito visoka temperatura iznad 40.1 °C ili više od 41 °C (hiperpireksija).
Trajanje povišene temperature
U zavisnosti od trajanja, povišena temperatura može da bude:
– akutna ukoliko traje manje od 7 dana
– subakutna ukoliko traje do 14 dana
– hronična ili uporna ukoliko traje duže od 14 dana
Merenje temperature
Temperatura može da se meri ispod pazuha (aksilarno), ispod jezika (oralno), a kod beba rektalno. Termometar treba staviti pod jezik tri minuta, a za merenje temperature ispod pazuha potrebno je oko 5 minuta.
Postoje i termometri koji mere temperaturu prislanjanjem na čelo ili stavljanjem u uho, ali predstavljaju manje precizne merače temperature.
Ko može dobiti povišenu temperaturu?
– Osobe sa infekcijama (bakterijske, virusne ili gljivične)
– Osobe sa inflamatornim stanjima ili autoimunim bolestima
– Deca i starije osobe sa slabijim imunim sistemima
– Osobe sa onkološkim oboljenjima
Najčešći uzroci povišene temperature
Povišena temperatura može biti znak mnogih zdravstvenih stanja, koja mogu ili ne moraju zahtevati medicinski tretman. Najčešći uzroci groznice su infekcije kao što su prehlade i stomačni virusi (gastroenteritis).
Izazivači povišene temperature su:
- Virusi
- Bakterije
- Malarija
Ostali uzroci uključuju:
- infekcije uha, pluća, kože, grla, bešike ili bubrega;
- toplotni udar;
- opekotine od sunca;
- stanja koja izazivaju upalu, kao što je reumatoidni artritis;
- neželjeni efekti lekova i medicinskih tretmana;
- ugrušci krvi;
- autoimune bolesti kao što su lupus i inflamatorna bolest creva;
- rak;
- hormonski poremećaji;
- izbijanje zubića kod beba može izazvati blago povišenu temperaturu.
Simptomi povišene temperature
U zavisnosti od toga šta izaziva povišenu temperaturu, simptomi mogu da budu:
- Znojenje, jeza i drhtavica
- Glavobolja
- Bolovi u mišićima
- Gubitak apetita
- Razdražljivost
- Dehidracija
- Opšta slabost i umor
Dijagnoza povišene temeprature i testovi
Povišena temperatura je simptom, a ne bolest. Lekar može da dijagnostikuje povišenu temperaturu, ali će takođe morati da otkrije njen uzrok. Stoga će lekar uzeti detaljnu anamenzu pacijenta i pitati ga o svim drugim simptomima i istoriji bolesti. Ukoliko je osoba, na primer, nedavno doživela neku drugu infekciju,imala operaciju, ili ukoliko postoji bol ili otok u jednoj oblasti, to može ukazivati na prisutnu infekciju.
Da bi potvrdio dijagnozu, lekar može preporučiti: laboratorijske testove krvi i urina, bris grla i nosa, po potrebi i snimanje rendgenom i skenerom (u zavisnosti od uzroka povišene temperature).
Ponekad nije moguće prvim pregledom utvrditi uzrok povišene temperature. Kada traje duže od tri nedelje, u kontinuitetu ili se javlja u intervalima i nema jasan uzrok, obično se naziva temepraturom nepoznatog porekla. U takvim slučajevima, lekar upućuje pacijenta na dalju dijagnostiku (uzrok su uglavnom hronična infekcija, autoimuna bolest ili rak).
Budući da povišena temperatura može ukazivati na ozbiljnu bolest kod bebe, posebno kod one mlađe od dva meseca, potrebno je da se dete zadrži u bolnici radi posmatranja, dalje dijagnostike i lečenja.
Lečenje povišene temperature
Lekovi -U slučaju visoke temperature koja izaziva nelagodu, lekar može preporučiti lekove za snižavanje temperature za koje nije potreban recept (paracetamol, ibuprofen). Ove lekove ipak treba koristiti isključivo prema preporuci lekara. Deci se ne daje aspirin, jer može izazvati redak, ali potencijalno fatalan poremećaj Rejev sindrom.
Lekar može da prepiše i druge lekove na osnovu uzroka bolesti. Lečenje osnovnog uzroka može ublažiti simptome, uključujući i povišenu temperaturu.
Unošenje tečnosti i odmor – Treba uzimati mnogo bistrih napitaka, kao što su voda, sok, supa, čaj.
Domaći lekovi – u obaranju povišene temeprature posebno one iznad 39 Celzijusa, delotvorne su mlake kupke ili tuširanje. Posle kupanja obavezno izmeriti temperaturu i postupak ponavljati dok temperatura ne spadne. U obaranju temperature pomažu i hladni oblozi. Pamučni peškir ili krpu treba staviti na čelo, noge i menjati kada se osuši.
Lečenje odojčadi – Bebe, posebno one mlađe od dva meseca,možda će morati da budu primljene u bolnicu radi testiranja i lečenja. Kod ovako malih beba, povišena temperatura može ukazivati na ozbiljnu infekciju koja zahteva intravenske (IV) lekove i danonoćno praćenje. Zato kod svake temperature iznad 38 °C ovako malu bebu bebu treba odvesti lekaru.
Kod starijih beba i dece u lečenje mogu biti uključeni sirupi za snižavanje temperature. Bebu ne pretopljavajte, a ukoliko temepratura pređe 39 °C možete je i rashladiti mlakom, nikako hladnom kupkom. Umesto tuširanja, bebu možete „natapkati“ mokrom pelenom tako da na bebinoj koži ostanu kapljice mlake vode. Ostavte bebu tako da se osuši, pa je obucite.
Pratite kako beba reaguje i ukoliko primetite da nema znakova poboljšanja, dete treba odvesti lekaru.
Kada je povišena temperatura razlog za javljanje lekaru
Povišena temperatura sama po sebi nije razlog za uzbunu. Ipak, postoje neke okolnosti u kojima bi trebalo da posetite lekara:
Bebe i mala deca – Povišena temperatura poseban je razlog za brigu kod beba i male dece. Kod lekara treba odmah odvesti :
– bebu mlađu od 3 meseca ukoliko ima temepraturu (rektalno merenje) 38 °C ili više;
– bebu između 3 i 6 meseci koja ima temperaturu višu 39 °C ili nižu, ali deluje neobično razdražljivo, konfuzno ili usporeno;
– bebu između 7 i 24 meseca koja ima temperaturu višu 38,9 °C koja traje duže od jednog dana, ali ne pokazuje druge simptome.
Ukoliko dete ima i druge simptome, kao što su curenje iz nosa, kašalj ili dijareja, lekaru ga treba odvesti i ranije.
Starija deca
Obratite se lekaru ukoliko je dete:
– bezvoljno, zbunjeno ili ne može da vas gleda u oči;
– razdražljivo je, povraća, ima jaku glavobolju, upalu grla, bolove u stomak ili druge simptome koji izazivaju mnogo neprijatnosti;
– Ima povišenu temperturu koja traje duže od tri dana;
– ima već neku bolest imunološkog sistema ili neku drugu bolest.
Odrasli
Odlazak lekaru savetuje se svim osobama ukoliko je:
– temperatura viša od 39.4 °C;
– javljaju se simptomi kao što su jaka glavobolja, osip, neobična osetljivost na jako svetlo, ukočen vrat, konfuzija, povraćanje, otežano disanje, bol u grudima,stomaku, bol prilikom mokrenja, konvulzije.
Prevencija
Ograničavanje izloženosti virusima i bakterijama jedan je od najboljih načina da se spreči pojava povišene temperature. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći u smanjenju izloženosti patogenima:
– Često perite ruke, posebno pre jela, nakon korišćenja toaleta i boravka među ljudima. Redovno pranje ruku sapunom i vodom treba da traje najmanje 20 sekundi . Pokažite svojoj deci kako da pravilno peru ruke.
– Sa sobom nosite sredstvo za dezinfekciju ruku ili antibakterijske maramice. Oni mogu biti od koristi kada nemate sapun i vodu. Sredstvo za dezinfekciju ruku koje sadrži najmanje 60% alkohola.
– Izbegavajte dodirivanje nosa, usta ili očiju.
– Pokrijte usta kada kašljete i nos kada kijate. Naučite svoju decu da rade isto.
– Izbegavajte deljenje šoljica, čaša i pribora za jelo sa drugim ljudima.
– Izbegavajte blizak kontakt sa bolesnim osobama
– Ishranu bazirajte na namirnicama bogatim vitaminima i mineralima kako biste ojačali imunitet
Prognoza / Perspektiva
Stariji ljudi sa temperaturom u većem su riziku da razviju ozbiljnu bakterijsku infekciju u odnosu na mlađe osobe sa povišenom temperaturom. Kao i kod mlađih odraslih, uzrok je obično infekcija respiratornog ili urinarnog trakta. Infekcije kože i mekih tkiva takođe su česti uzroci kod starijih ljudi. Veća je verovatnoća da će stariji ljudi imati ozbiljnije manifestacije respiratornih virusnih infekcija kao što su grip, COVID-19 i respiratorni sincicijalni virus (RSV). Na oporavak takođe utiče i uzrok povišene temperature, bez obzira na životnu dob (autoimune bolesti, rak), kao i opšte stanje organizma.
Očekivano vreme oporavka za povišenu temperaturu
Povišena temperatura nestaje uglavnom za nekoliko sati do nekoliko dana, najčešće za 3 do 4, u zavisnosti od uzroka i od toga koliko je organizmu potrebno da se izbori sa infekcijom. Ukoliko se povišena temperatura ponavlja, može biti znak ozbiljnijeg stanja.
Stoga je važno pratiti savete lekara i uzimati terapiju kako bi se telesna temperatura što pre normalizovala.
Život sa povišenom temperaturom
Da biste olakašali tegobe izazvane povišenom temperaturom možete da:
– Pijete puno tečnosti – tečnost će nadoknaditi onu izgubljenu znojenjem. Voda i bistra supa su zdrav izbor. Bebe mlađe od 6 meseci treba da uzimaju samo majčino mleko ili mlečnu formulu.
– Odmarajte se. Potreban vam je odmor da biste se oporavili, a aktivnosti mogu da podignu telesnu temperaturu.
– Izbegavajte alkohol jer to može pogoršati dehidraciju.
– Uzimajte lek koji snižava temperaturu kao što je paracetamol (ako je lekar rekao da ga uzimate).
– Nosite pamučnu, laganu odeću. Ako nemate drhtavicu, nema potrebe da se pretopljavate.
Kada potražiti dodatnu medicinsku pomoć ili kontrolne preglede
Javite se lekaru ukoliko:
– temperatura ne spadne nakon tri dana, ili i dalje raste i pređe 39.5 °C;
– temperaturu prate simptomi kao što su jaka i glavobolja, povraćanje, iscrpljenost , otežano disanje, bol u grudima;
– imate autoimunu bolest ili neku drugu bolest ili kompromitovan imuni sistem
– detetu je temperatura iznad 39 °C ili mu ne spadne tri dana, a ima i izražene prateće simptome;
– beba dobije temperaturu višu od 38 °C.
