Vrtoglavica je stanje koje je većina ljudi osetila bar jednom u životu. Prate je simpotmi kao što su ošamućenost, gubitak ravnoteže, osećaj nesvestice i okretanje okoline.
Česte vrtoglavice ili stalna vrtoglavica mogu značajno uticati na kvalitet života. Vrtoglavica može povećati rizik od pada i povrede,a tokom vožnje ili rada na mašinama povećava opasnost od nesreća. Takođe, iako uglavnom ne predstavlja stanje opasno po život, vrtoglavica može da bude simptom ozbiljnih oboljenja i zahteva ispitivanja. Lečenje vrtoglavice zavisi od uzroka smptoma i uglavnom je efikasno. Podrazumeva upotrebu lekova, vežbi i lečenje uzroka vrtoglavice.
Šta je vrtoglavica?
Vrtoglavica je termin koji se koristi za opisivanje niza senzacija, kao što su osećaj nesvestice, omamljenost, slabost ili nestabilnost pri kretanju. Vrtoglavica je simptom, koji može biti jedva primetan, ili može biti toliko jak da vam je teško održati ravnotežu i obavljati svakodnevne zadatke. Napadi vrtoglavice mogu se razviti iznenada i trajati nekoliko sekundi, ili mnogo duže. Ukoliko imate jaku vrtoglavicu, simptomi mogu biti konstantni i trajati nekoliko dana, što otežava normalan život. Vrtoglavica je jedan od najčešćih razloga zbog kojih odrasli posećuju lekare.
Vrste vrtoglavice
Svaki osećaj vrtoglavice može se preciznije identifikovati kao jedan od četiri tipa vrtoglavice:
– vertigo
– neravnoteža
– (pre)sinkopa
– ošamućenost (zanošenje).
Klinički pristup pacijentu sa vrtoglavicom u velikoj meri zavisi od razlikovanja ovih različitih vrsta vrtoglavice, pošto je diferencijalna dijagnoza svojstvena svakom tipu.
Vertigo se odnosi na iluziju kretanja okoline, koja se klasično opisuje kao „okretanje“. Osećaj kretanja je obično rotirajući — ljudi ga opisuju „kao kad siđete sa ringišpila“ ili „tlo se naginje gore-dole, kao da ste na čamcu na moru“. Dezorijentacija u prostoru i neki osećaj iluzornog kretanja obično prate ovu vrstu vrtoglavice. Vertigo uvek odražava disfunkciju na nekom nivou vestibularnog sistema, odgovornog za održavanje ravnoteže.
Disekvilibrijum (neravnoteža) onemogućava sigurno kretanje. Ljudi sa ovim poremećajem kažu da imaju „problem u nogama“, alikao drugi simpotm javlja se kod nekih pacijenata i osećaj vrtoglavice. Zajedničko za sve pacijente sa neravnotežom je percepcija da kretanje ili uzrokuje problem ili ga očigledno pogoršava. Posmatranje pacijentovog hoda i pažljiv neurološki pregled su stoga neophodni za procenu ove vrste vrtoglavice.
(Pre)sinkopa znači da pacijent oseća predstojeći gubitak svesti. Često je praćena mučninom, osećajem anksioznosti, čak i prolazim gutikom vida. Sinkope ili presinkope obično su posedica cirkulatornog poremećaja ili poremećaja srčanog ritma.
Ošamućenost (zanošenje) je stanje kada osećate vrtoglavicu od koje biste se mogli onesvestiti. Opis pacijenata sa ovom vrtoglavicom uvek je neprecizan. Neki opisuju „lebdenje“ ili osećaj „kao da je glava odovojena od tela“. Ako ošamućenost prati osećaj da biste mogli da padnete, sedite ili lezite da se ne biste povredili. Dehidracija je jedan od uobičajenih uzroka ove vrste vrtoglavice, pa je dobro popiti malo vode. Ukoliko simpotmi ne prestaju, treba se obratiti lekaru.
Ko može dobiti vrtoglavicu?
Osobe sa poremećajima unutrašnjeg uha – Kod ovog poremećaja, mozak prima signale iz unutrašnjeg uha koji nisu u skladu sa onim što primaju oči i čulni nervi. Zato se javlja vrtoglavica dok mozak radi na rešavanju konfuzije.
Osobe sa neurološkim problemima – Neki neurološki poremećaji kao što su Parkinsonova bolest i multipla skleroza mogu dovesti do progresivnog gubitka ravnoteže.
Starije osobe – Najčešći uzrok vrtoglavice kod starijih zapravo pogađa i značajan deo mlađih odraslih osoba. Fenomen je poznat kao benigna paroksizmalna pozicijska vrtoglavica ili BPPV. Vrtoglavice traju manje od minuta a prate ih osećaj okretanja okoline, propadanja. Javljaju se uglavnom pri promeni položaja tela.
Dehidrirane ili pothranjene osobe – Hrana koju jedemo obezbeđuje energiju za funkcionisanje organizma tokom dana u obliku šećera u krvi. Ugljeni hidrati su posebno potrebni da bi se mozak napunio energijom. U nedostatku te energije, šećer u krvi može pasti, što izaziva vrtoglavicu. Dehidracija takođe može da izazove vrtoglavicu. Zapravo, dehidracija se lako može pomešati sa padom šećera u krvi jer su simptomi slični. Ali taman urin ili nedovoljno mokrenje su znakovi koji mogu pomoći u razlikovanju dehidracije od pada šećera u krvi.
Simptomi i uzroci
Ljudi koji imaju vrtoglavicu mogu je opisati sa bilo kojim od sledećih simptoma:
- Lažni osećaj pokreta ili okretanja (vrtoglavica)
- Osećaj nesvestice
- Mučnina ili povraćanje
- Nestabilnost ili gubitak ravnoteže
- Osećaj plutanja, ošamućenosti
Ovi simpotmi mogu se pokrenuti ili pogoršati hodanjem, ustajanjem ili pomeranjem glave. Vrtoglavica može biti praćena mučninom ili da bude toliko jaka da morate da sednete ili legnete. Epizoda može trajati nekoliko sekundi, minuta i može se ponoviti.
Uzroci
Vrtoglavica ima mnogo mogućih uzroka, uključujući poremećaj unutrašnjeg uha, nuspojave lekova, neurološke poremećaje. Ponekad je uzrokovana osnovnim zdravstvenim stanjem, kao što, infekcija ili povreda, šlog, aritmije, maligni tumori. Uzrok mogu da budu i dehidracija ili nizak nivo šećera u krvi, anemija, anksioznost.
Problemi sa cirkulacijom koji izazivaju vrtoglavicu – Vrtoglavica praćena nesvesticom i gubitkom ravnoteže može da usledi ukoliko srce ne pumpa dovoljno krvi u mozak. Uzrok mogu da budu oscilacije krvnog pritiska. Vrtoglavica se može se javiti i nakon naglog ustajanja kod osoba sa niskim krvnim pritskom (ortostatska hipotenzija). Stanja kao što su kardiomiopatija, srčani udar, srčana aritmija i prolazni ishemijski napad mogu izazvati vrtoglavicu. A smanjenje zapremine krvi može izazvati neadekvatan protok krvi u mozgu ili unutrašnjem uhu.
Dijagnoza i testovi
Anamneza i fizički pregled
Većinu ljudi koji idu na pregled, lekara će prvo detaljno ispitati o simptomima i lekovima koje koriste, a zatim će biti pregledani. Tokom ovog pregleda, lekar će proveriti način na koji osoba hoda, održava ravnotežu i kako funkcionišu glavni nervi centralnog nervnog sistema. Možda će za procenu stanja biti potrebni i testovi sluha i test ravnoteže.
Testovi ravnoteže i koordinacije
Posturografija – Ovaj test govori lekaru na koje segmente sistema ravnoteže se najviše oslanjate i koji delovi vam mogu stvarati probleme. Izvodi se tako što osoba stoji bosim nogama na platformi i pokušava da održi ravnotežu pod različitim uslovima.
Testiranje pokreta glave – Ukoliko lekar posumnja da je vrtoglavica uzrokovana benignom paroksizmalnom pozicijskom vrtoglavicom, može uraditi jednostavan test pokreta glave koji se zove Diks-Holpajkov manevar da bi potvrdio dijagnozu.
Testiranje rotacionom stolicom – Tokom ovog testa osoba sediu kompjuterski kontrolisanoj stolici koja se kreće veoma sporo u punom krugu. Pri većim brzinama, kreće se napred-nazad u veoma malom luku.
Testovi sluha i vestibularni testovi
Test vestibularisa (vestibulometrija) je dijagnostička metoda kojom se ispituje funkcija akustičkog nerva koji je zadužen za sluh i ravnotežu. Zdravstveni radnik ispira oba uha, tačnije oba spoljašnja ušna kanala vodom u trajanju od 30-40 sekundi.
Testiranje pokreta očiju. Lekar može da posmatra putanju vaših očiju kada pratite pokretni objekat.
Dijagnostički snimci (MRI, CT skenovi)
Ukoliko lekar posumnja da imate ili ste možda imali moždani udar, da ste stariji ili ste pretrpeli udarac u glavu, indikovaće magnetnu rezonancu MRI ili CT skeniranje za dijagnostiku.
Testovi srčane funkcije
Testovi koji mogu pomoći lekaru da dijagnostikuje uzroke vrtoglavice izazvane srčanim tegobam su: elektrokardiogram (EKG), koji meri električne aktivnosti, ehokardiogram (EHO), vrsta ultrazvuka, i stres test koji omogućava lekaru da prati srčanu radnju ce dok se pacijent kreće na traci za trčanje ili obavlja drugu vrstu vežbi.
Vođenje i lečenje
Vrtoglavica se često poboljšava ili nestaje bez lečenja. Ukoliko je potrebno lečenje, lekar će ga odrediti na osnovu uzroka stanja i simptoma. Lečenje može uključivati lekove i vežbe ravnoteže. Čak i u slučaju da se ne otkrije uzrok vrtoglavica, određeni lekovi i drugi tretmani mogu omogućiti da lakše kontrolišete simptome.
Kada posetiti lekara
Lekaru treba da se obrate osobe koje osete bilo kakvu ponavljajuću, iznenadnu, tešku ili produženu i neobjašnjivu vrtoglavicu.
Obavezno treba da se javite lekaru ukoliko doživite novu, intenzivnu vrtoglavicu zajedno sa bilo kojim od sledećih simptoma:
- Iznenadna, jaka glavobolja
- Bol u grudima
- Otežano disanje
- Utrnutost ili paraliza ruku ili nogu
- Nesvestica
- Diplopije (osoba vidi duple slike)
- Ubrzani ili nepravilni otkucaji srca
- Zbunjenost ili nejasan govor
- Posrtanje ili otežano hodanje
- Povraćanje
- Napadi
- Iznenadna promena sluha
- Ukočenost ili slabost mišića lica
Šta možete učiniti u međuvremenu
Ukoliko ostetite vrtoglavicu najbolje je da sednete ili legnete, kako se ne biste povredili. Obavezno uzimte čašu vode, jer dehidracija može biti uzrok vrtoglavice. Izbegavajte nagle pokrete pri promeni položaja. Ukoliko simptomi nastupe dok vozite, što pre parkirajte vozilo.
Kako se leči vrtoglavica?
Lečenje vrtoglavica obuhvata lekove i vežbe ravnoteže.
Lekovi koji se preporučuju u zavisnoti od vrste vrtoglavica mogu da budu dijuretici, lekovi protiv anksioznosti, protiv migrene kao i oni koji ublažavaju vrtoglavicu i mučninu.
Terapija vrtoglavica svodi se na vežbe za održavanje ravnoteže.
Manevri položaja glave – Tehnika koja se zove repozicioniranje kanala (ili Eplijev manevar) obično pomaže u rešavanju benigne paroksizmalne pozicijske vrtoglavice brže nego jednostavno čekanje da vrtoglavica nestane sama. To može da uradi lekar, audiolog ili fizioterapeut i uključuje manevrisanje položaja vaše glave. Obično je efikasan nakon jednog ili dva tretmana. Pre podvrgavanja ovoj proceduri, lekar treba da bude upoznat sa stanjem pacijenta, da li ima probleme sa vratom ili leđima ili probleme sa krvnim sudovima.
Vežbe ravnoteže – Specifične vežbe koje pomažu da sistem ravnoteže bude manje osetljiv na kretanje. Ova tehnika fizikalne terapije naziva se vestibularna rehabilitacija. Koristi se za ljude sa vrtoglavicom zbog stanja unutrašnjeg uha kao što je vestibularni neuritis.
Psihoterapija. Ova vrsta terapije može pomoći ljudima čija je vrtoglavica uzrokovana anksioznim poremećajima.
Hirurške ili druge procedure
Injekcije. Lekar može da ubrizga u unutrašnje uho antibiotik gentamicin da onemogući funkciju ravnoteže. Neoštećeno uho preuzima tu funkciju.
Uklanjanje organa čula unutrašnjeg uha. Postupak koji se retko koristi naziva se labirintektomija. Onemogućava vestibularni lavirint u zahvaćenom uhu. Drugo uho preuzima funkciju ravnoteže. Ova tehnika se može koristiti ukoliko imate ozbiljan gubitak sluha, a vrtoglavica nije reagovala na druge tretmane.
Prevencija vrtoglavica
– Održavanje hidratacije – u toku dana treba uzimati dovoljno tečnosti, 8 čaša vode
– Pridržavanje principa zdrave ishrane – uzimanje voća, povrća, ribe, orašastih plodova, zdravih masti.
– Izbegavante upotrebe kofeina, alkohola i soli
– Redovna vežba i trening ravnoteže – vežbanje poboljšava cirkulaciju i motoriku
– Upravljanje stresom i anksioznošću – koristite opuštajuće tehnike koje vam pomažu
– Spavajte dovoljno
– Razgovarajte sa lekarom o terapiji – Ukoliko je vrtoglavica uzrokovana lekovima, razgovarajte sa svojim lekarom o prekidu, promeni leka ili smanjenju doze.
Prognoza / Perspektiva
Faktori koji mogu povećati rizik od vrtoglavice su :
Starost – Stariji odrasli češće imaju medicinska stanja koja izazivaju vrtoglavicu, posebno osećaj neravnoteže. Takođe je veća verovatnoća da uzimaju lekove koji mogu izazvati vrtoglavicu.
Već doživljene vrtoglavice – Ako već postoji iskustvo sa vrtoglavicom, veća je verovatnoća da će se dogoditi ponovo.
Oni koji su pretrpeli povredu glave ili vrata mogu doživeti hroničnu ili dugotrajnu vrtoglavicu. Lečenje može biti kombinacija lekova i fizikalne terapije. Iako veoma retko, ORL specijalista može izabrati da preporuči operaciju.
Oporavak zavisi od godina starosti, osnovnog uzroka vrtoglavica i opšteg zdravstvnog stanja pojedinca.
Očekivano vreme oporavka za različite uzroke vrtoglavice
Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV) kao i vestibularni neuronitis, često nestaje bez lečenja nakon nekoliko nedelja ili meseci.
Vitiligo nestaje nakon tri do četiri nedelje, ravnoteža se vraća u normalu.
(Pre) sinkope traju svega nekoliko minuta, a nestaju otklanjanjem njihovog uzroka, varijacija krvnog pritiska.
Važnost praćenja medicinskih saveta i planova lečenja
Najvažnija stvar pri kreiranju plana lečenja vrtoglavice je da postoji mulitdisciplinarni pristup tima profesionalaca. U zavisnosti od osnovnog uzroka simptoma, iskusni lekari i vestibularni fizioterapeuti mogu da sprovede plan lečenja vrtoglavice sa dobrim rezultatima.
Neki aspekti vestibularne rehabilitacije zahtevaju jednostavno pridržavanje protokola. Ukoliko je potrebno, u lečenje se uključuju i lekari drugih specijalnosti pa će biti potrebna i dodatna dijagnostička ispitivanja.
Život sa vrtoglavicom
Ukoliko se vrtoglavica češće javlja, lekari savetuju:
– Budite svesni mogućnosti gubitka ravnoteže, što može dovesti do pada i ozbiljnih povreda. Sedite ili legnite odmah kada osetite vrtoglavicu. Lezite mirno zatvorenih očiju u zamračenoj prostoriji ako doživljavate tešku epizodu vrtoglavice.
– Prilagodite svoje aktivnosti i držite se rutine.
– Izbegavajte naglo kretanje i hodajte sa štapom, ako je potrebno.
Zaštitite se u svom domu od pada tako što ćete ukloniti opasnosti od spoticanja kao što su prostirke i izloženi električni kablovi. Koristite dobro osvetljenje.
– Izbegavajte vožnju automobila ili rukovanje teškim mašinama ako imate česte vrtoglavice bez upozorenja.
– Pijte dovoljno tečnosti, jedite zdravu hranu, dovoljno spavajte i izbegavajte stres.
– Ako vam je vrtoglavica uzrokovana pregrevanjem ili dehidracijom, odmorite se na hladnom mestu i popijte vodu ili sportsko piće .
– U slučaju burnih simptoma kao što su nesvestica,mučnina sa povraćanjem, otežano disanje odmah potražite pomoć lekara.
