Imobilizacija

Šta je imobilizacija?

Imobilizacija je proces fiksiranja ili ograničavanja pokreta povređenog dela tela radi stabilizacije povrede i sprečavanja daljeg oštećenja ili pogoršanja stanja. Ova tehnika se primenjuje u medicinskom tretmanu kako bi se smanjio bol, sprečio gubitak funkcionalnosti i podstakao prirodni proces regeneracije tkiva.

Imobilizacija može uključivati primenu gipsa, ortoza (poput ortopedskih steznika i ortopedskih cipela) ili drugih uređaja koji ograničavaju pokret. Zavisno od povrede, imobilizacija može biti kratkotrajna ili dugotrajna.

Glavna uloga imobilizacije je da stabilizuje povređeni deo tela kako bi se sprečilo dalje pomeranje, što može uzrokovati dodatno oštećenje. Imobilizacija takođe pomaže u smanjenju bola, otoka i upale, pružajući podršku povređenom području i olakšavajući proces ozdravljenja.

Važno je napomenuti da se imobilizacija primenjuje u kombinaciji sa drugim terapijskim postupcima, kao što su analgetici, fizikalna terapija ili hirurški zahvati, zavisno od vrste i ozbiljnosti povrede.

U kojim situacijama treba primeniti imobilizaciju?

Primena imobilizacije individualna i zavisi od vrste i ozbiljnosti povrede, a  primenjuje u različitim situacijama u medicini, a neke od njih uključuju:

• Povrede kostiju: Imobilizacija se često koristi za stabilizaciju preloma kostiju kako bi se sprečilo dalje pomeranje i oštećenje. To može uključivati primenu gipsa, ortoza ili drugih uređaja za fiksiranje povređenog dela tela.
• Povrede zglobova: Kod povreda zglobova kao što su uganuća, izvrćanja ili dislokacije, imobilizacija može biti korisna za smanjenje bola, otoka i sprečavanje daljeg oštećenja. Ortotske steznike ili zavoji mogu se primeniti za stabilizaciju zglobova.
• Traumatske povrede kičme: U slučaju ozljede kičme, imobilizacija se može primeniti pomoću posebnih nosila ili udlaga kako bi se sprečilo daljnje pomeranje kičmenog stuba i moguće povrede živaca.
• Nakon operacija: Imobilizacija se često koristi nakon operacija, posebno na kostima i zglobovima, kako bi se omogućilo pravilno zarastanje i sprečilo pomicanje ili oštećenje tokom perioda oporavka.
• Povrede mekih tkiva: U nekim slučajevima povreda mekih tkiva, kao što su rupture ligamenata ili tetiva, može biti korisno imobilizirati povređeno područje kako bi se omogućio proces ozdravljenja i smanjilo opterećenje na povređena tkiva.

Koje su metode neoperativnog lečenja problema sa stopalima i zglobovima?

Promena životnog stila, kao što su gubitak težine kod prekomerne težine, pravilna ishrana, adekvatna obuća i izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju simptome, mogu biti od pomoći u ublažavanju problema sa stopalima i zglobovima.U većini slučajeva, problemi sa stopalima i zglobovima se prvo tretiraju konzervativnim metodama. To može uključivati upotrebu analgetika ili protivupalnih lekova za smanjenje bola i upale. Fizikalna terapija može biti korisna za jačanje mišića i tetiva, poboljšanje raspona pokreta i obnavljanje funkcionalnosti zglobova. Terapeut može koristiti različite tehnike, kao što su masaža, mobilizacija zglobova, vežbe istezanja i jačanja, kao i elektroterapija. 

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti injekcije koje se daju direktno u zahvaćeni zglob ili meko tkivo.  Upotreba ortoza, poput uložaka, ortopedskih cipela, čizama ili steznika, može pružiti podršku, stabilnost i korekciju položaja stopala i zglobova. Ova pomagala se prilagođavaju individualno prema potrebama pacijenta i mogu pomoći u smanjenju bola i poboljšanju funkcionalnosti.

 

Kada se primenjuje imobilizacija?

Imobilizacija se može primeniti kao deo konzervativnog tretmana za bolove u zglobu i stopalu i  može  se koristiti u lečenju povreda zgloba i simptoma artritisa kako bi se smanjio bol, upala i dalje oštećenje.  Bolovi u zglobu i stopalu su najčešće izazvani povredama, zapaljenjem ili stanja nakon operacije.

• Kod akutnih povreda  zglobova  kao što su uganuća, istegnuća ligamenata ili manji prelomi, imobilizacija može biti korisna u stabilizaciji zgloba i smanjenju daljnjeg opterećenja. Primena ortoze, elastičnog zavoja ili čizme može pružiti stabilnost zglobu, smanjiti pokretljivost i olakšati zarastanje povrede.
• Imobilizacija može biti deo terapije kod zapaljenskih bolesti zglobova, poput artritisa. Ograničavanje pokreta može smanjiti upalu, bol i oštećenje zglobova. U nekim slučajevima, upotreba ortoza, steznika, ortopedskih cipela, štapova ili hodala može pomoći u rasterećenju zgloba i smanjenju opterećenja.
• Nakon hirurških zahvata na zglobovima ili stopalima, imobilizacija se često koristi kako bi se omogućilo pravilno zarastanje tkiva i sprečilo neželjeno pomicanje. To može uključivati primenu gipsa, ortoza ili drugih uređaja prema preporuci lekara.

 

Koji su oblici imobilizacije?

Postoje različiti oblici imobilizacije koji se mogu primeniti, a neki od njih uključuju gips, ortoze, rukavi, zavoji, kragne, pomagala za pokretljivost.

 

Gips

Imobilizacija gipsom je postupak fiksiranja i stabilizacije povređenog dela tela pomoću gipsane longete. Gips se koristi za imobilizaciju slomljenih kostiju, povreda zglobova ili drugih stanja koja zahtevaju ograničavanje pokreta.

Prvo se koža čisti i, ako je potrebno, štiti mekim materijalom kako bi se sprečila iritacija ili pritisak.Gips se oblikuje u odgovarajuću veličinu i oblik koji odgovara povredi. Gips se može navlažiti vodom kako bi postao fleksibilan, a zatim se postavlja oko povređenog područja.

Gips se postepeno stvrdnjava izložen vazduhu dok se ne osuši i postane tvrd. Ovaj postupak obično traje nekoliko sati.Zatim se dodatno prilagođavanje kako bi se osigurala udobnost i pravilno poravnanje. Lekar ili medicinsko osoblje obično proverava pravilnost imobilizacije i daje uputstva o nezi i kontroli.

Gips obično ostaje na mestu nekoliko nedelja ili meseci, zavisno od ozbiljnosti povrede i procesu ozdravljenja. Tokom tog vremena, pacijent treba izbegavati opterećenje i preterane pokrete na povređenom delu kako bi se omogućilo pravilno zarastanje. Takođe je važno pratiti znakove infekcije, otoka ili drugih nepravilnosti i redovno posećivati lekara.

 

Ortoze za ključnu kost

Ortoze za ključnu kost su posebni uređaji koji se koriste za podršku i stabilizaciju ključne kosti i okolnih zglobova. Ključna kost (klavikula) je duguljasta kost koja povezuje sternum (grudnu kost) sa lopaticom.

Kada dođe do povrede ključne kosti, kao što su prelomi ili uganuća, ortoza može biti korisna u imobilizaciji i stabilizaciji područja kako bi se omogućilo pravilno zarastanje i sprečilo dalje oštećenje. Nakon hirurškog zahvata na ključnoj kosti, ortoza se može koristiti kao deo rehabilitacijskog procesa. Ona pruža podršku i stabilnost dok se kost oporavlja i jača.

Ortoze za ključnu kost obično su izrađene od čvrstog materijala poput plastike ili metala i pružaju podršku duž ključne kosti.

Važno je da se ortoza za ključnu kost pravilno prilagodi i koristi prema preporuci lekara ili fizioterapeuta. Stručnjak će proceniti ozbiljnost povrede i odrediti pravi tip ortoze za svakog pacijenta. Takođe, redovne kontrole i praćenje od strane medicinskog tima su važni kako bi se pratilo napredovanje i prilagodila terapija prema potrebi.

Ortoze za korekciju držanja

Ortoze za korekciju držanja su posebni uređaji koji se koriste za podršku i poboljšanje položaja tela radi ispravljanja lošeg držanja. Ove ortoze se često koriste kod problema kao što su kifotična držanja (zaokružena leđa), lordotična držanja (ispupčena donja leđa) ili skolioza (lateralna zakrivljenost kičme).

Ortoze za korekciju držanja obično se sastoje od mekih ili čvrstih materijala koji se postavljaju oko određenih delova tela kako bi pružile podršku, poravnanje i stimulaciju pravilnog držanja. One mogu uključivati trake, steznike, korzete ili pojaseve koji se postavljaju oko kičme, grudnog koša, ramena i karlice.

Cilj ortoza za korekciju držanja je da uspostave pravilno poravnanje kičme, podrže mišićni sistem i stimulišu pravilno držanje tela. One mogu pomoći u smanjenju bola, smanjenju napetosti mišića, sprečavanju daljeg pogoršanja lošeg držanja i promovisanju pravilnog razvoja kostiju i mišića kod dece.

Redovna procena i praćenje od strane medicinskog tima su ključni kako bi se pratilo napredovanje i prilagodila terapija prema potrebi.

Rukavi i trake

Imobilizacija rukavima i trakama može se primeniti u različitim situacijama kao što su prelomi kostiju, uganuća, istegnuća, tendinitis, sindrom karpalnog kanala ili nakon hirurških zahvata.

Odnosi se na upotrebu posebnih uređaja koji ograničavaju pokrete i stabilizuju ruke ili određeni deo ruke radi tretmana povreda ili stanja koja zahtevaju imobilizaciju. Ovi uređaji se koriste kako bi se sprečilo dalje oštećenje, omogućilo zarastanje ili pružila podrška tokom rehabilitacije.

Rukavi za imobilizaciju su obično izrađeni od čvrstog materijala poput gipsa, plastike ili metala i koriste se za imobilizaciju celokupne ruke ili dela ruke. Oni se oblikuju i prilagođavaju pacijentu kako bi pružili potrebnu stabilnost i ograničili pokrete. Rukavi za imobilizaciju se često koriste kod preloma kostiju, ozbiljnih povreda zglobova ili nakon operativnih zahvata.

Trake za imobilizaciju se obično koriste za stabilizaciju i ograničavanje pokreta na određenom delu ruke ili zglobovima. One su često elastične i mogu se namotavati oko ruke, ručnog zgloba ili prstiju radi podrške, kompresije i imobilizacije. Trake se često koriste kod uganuća, istegnuća ili drugih manjih povreda ruke ili prstiju.

Važno je da se imobilizacija pravilno izvede i da se pridržavate uputstava zdravstvenog osoblja kako biste postigli najbolje rezultate. 

Pomagala za pokretljivost

Pomagala za pokretljivost su specijalizovani uređaji ili pribor koji se koriste kako bi se olakšalo kretanje osobama sa smanjenom pokretljivošću. Ova pomagala imaju za cilj poboljšanje nezavisnosti, podršku pri hodanju ili premeštanju, održavanje ravnoteže i smanjenje opterećenja na telo. Neki od najčešćih tipova pomagala za pokretljivost uključuju:

1. Hodalice su stabilna pomagala sa rukohvatima koja se koriste za podršku pri hodu. Mogu biti konvencionalne hodalice, hodalice sa četiri tačke oslonca ili hodalice na točkiće.
2. Štake su pomoćna sredstva koja se koriste za podršku pri hodu. Postoje različite vrste štaka, uključujući standardne štake, podlaktične štake i štake sa podlaktičnom opornicom.
3. Invalidska kolica su sedišta na točkovima koja omogućavaju osobama sa smanjenom pokretljivošću da se kreću. Mogu biti ručno gurana ili električna kolica.
4. Električni skuteri su vozila na baterije koja omogućavaju osobama sa ograničenom pokretljivošću da se kreću na veće udaljenosti. Oni imaju sedište, upravljač i točkove.
5. Pomoćni rukohvati i držači se koriste za stabilizaciju i podršku prilikom ustajanja iz kreveta, stolice ili toaleta. Mogu biti pričvršćeni za zidove ili slobodno stojeći.
6. Podizne platforme i stepenišne rampe se koriste kako bi se osiguralo sigurno premošćavanje stepenica ili nivoa u prostorijama za osobe sa smanjenom pokretljivošću ili invalidska kolica.
7. Ortopedske cipele i ulošci: Ortopedske cipele i ulošci se koriste za podršku stopalima i stabilnost prilikom hodanja. Mogu se koristiti kod određenih stanja kao što su deformacije stopala, artritis ili postoperativni oporavak.

Zavoji

Imobilizacija zavojima se odnosi na primenu zavoja ili bandažiranje za fiksiranje i stabilizaciju povređenog dela tela radi ograničavanja pokreta, podrške ili smanjenja opterećenja na tom području. Zavoji se koriste za tretiranje manjih povreda mišića, zglobova, tetiva ili ligamenata, kao i za podršku tokom procesa zarastanja.

Povređeno područje se prvo pregleda i pripremi za zavijanje. Koža se može očistiti ili zaštititi mekom gazom ili podloškom kako bi se sprečilo iritacija. Zavoj se odabire u odgovarajućoj širini i dužini, u zavisnosti od povrede i dela tela koji treba imobilizovati. Zavoj se postavlja na pravilan način kako bi pružio adekvatnu podršku i stabilnost. Postoje različite tehnike zavijanja koje se primenjuju u zavisnosti od povrede i cilja imobilizacije. To može uključivati spiralno zavijanje, krstasto zavijanje ili upotrebu specifičnih zavojnih tehnika za određene delove tela.Nakon što se zavoj aplicira, vrši se prilagođavanje kako bi se postigla optimalna podrška i udobnost. Zavoj se obično fiksira pomoću pričvršćivača, čičak traka ili zakački kako bi ostao na mestu.

Važno je da zavoj pravilno aplicira medicinski stručnjak ili osoba koja je obučena za to. Nepravilno postavljen zavoj može uzrokovati nelagodnost, smanjiti cirkulaciju ili ne pružiti potrebnu stabilnost. 

Kragne za imobilizaciju

Kragne za imobilizaciju vrata su ortopedska pomagala koja se koriste za stabilizaciju i ograničavanje pokreta vrata. Ove kragne se primenjuju u situacijama kada postoji sumnja na povredu vratne kičme, vratnih mišića ili ligamenata, ili nakon operacija vrata.

Kragne za imobilizaciju vrata obezbeđuju podršku vratnoj kičmi i sprečavaju neželjene pokrete koji mogu izazvati daljnje oštećenje. One se koriste za smanjenje bola, stabilizaciju povređenog područja, olakšavanje zarastanja i zaštite od daljnjih povreda.

Postoje različite vrste kragni za imobilizaciju vrata, a izbor zavisi od ozbiljnosti povrede i specifičnih potreba pacijenta. Neki od tipičnih tipova kragni za imobilizaciju vrata uključuju:

Tvrda kragna je izrađena od čvrstog materijala, poput plastike ili metala, i pruža čvrstu podršku i imobilizaciju vrata. Obično se koristi za ozbiljnije povrede vratne kičme ili nakon operacija.

Meka kragna je izrađena od mekšeg materijala, poput pene ili tkanine. Pruža nešto manju imobilizaciju i može se koristiti za blaže povrede ili kao deo postupnog uklanjanja imobilizacije.

Mešovita kragna: Ova vrsta kragna kombinuje tvrdu i meku podršku. Ima čvrstu prednju ili zadnju ploču koja pruža stabilnost, dok su bočni delovi izrađeni od mekšeg materijala radi udobnosti.

Steznici

Steznici za imobilizaciju su ortopedska pomagala koja se koriste za fiksiranje i stabilizaciju određenog dela tela radi sprečavanja pokreta ili smanjenja opterećenja. Ovi steznici se primenjuju u situacijama povreda, instabilnosti zglobova, oporavka od operacija ili drugih stanja koja zahtevaju imobilizaciju.

Steznici za imobilizaciju se koriste za pružanje podrške, smanjenje bola, zaštitu od daljnjih povreda i pomoć u procesu zarastanja. Oni se često koriste za imobilizaciju zglobova, kao što su koleno, lakat, zglob skočnja, zglob ručnog zgloba ili rameni zglob. Steznici mogu biti elastični, čvrsti, podesivi ili specijalno oblikovani za određene delove tela.

Steznici se odabiru prema specifičnoj povredi, stanju ili potrebama pacijenta. Važno je odabrati steznik koji odgovara veličini i obliku tela, pruža odgovarajuću podršku i omogućava potrebnu imobilizaciju. Steznici se pravilno postavljaju prema uputstvima proizvođača ili medicinskog stručnjaka. Važno je da steznik bude pravilno pozicioniran i prilagođen kako bi pružio optimalnu podršku i stabilnost. Steznici često imaju trake, čičak trake ili kopče za podešavanje i pričvršćivanje. 

One se koriste za prilagođavanje steznika prema potrebama pacijenta i osiguravanje sigurnog i udobnog fiksiranja.Pacijenti trebaju pratiti uputstva stručnjaka o trajanju nošenja steznika i redovno održavati higijenu steznika prema preporukama proizvođača. Takođe, treba pratiti bilo kakve promene u stanju ili simptomima i konsultovati se sa medicinskim stručnjakom ako se pojave neželjeni efekti.

Koji su efekti i koristi od imobilizacije?

Pacijenti mogu osetiti koristi od imobilizacije relativno brzo nakon primene. Neki od ključnih efekata i koristi imobilizacije su stabilizacija, smanjenje bola, pravilno zarastanje i sprečavanje dodatnih povreda

• Imobilizacija pomaže u stabilizaciji oštećenih delova tela, poput zglobova, kostiju ili mišića. Ograničavanje pokreta smanjuje mogućnost dodatnih povreda, pomaže u održavanju pravilnog poravnanja i sprečava daljnje oštećenje povređenog područja.
• Imobilizacija može smanjiti bol pružajući podršku i smanjujući pritisak na oštećeno područje. Ograničavanje pokreta smanjuje napetost na mišićima, ligamentima i drugim strukturama koje su izvor bola.
• Imobilizacija omogućava povređenom delu tela da se odmori i pravilno zaraste. Ograničavanje pokreta smanjuje stres na oštećenim tkivima i olakšava proces zarastanja, omogućavajući brže oporavak.
• Imobilizacija sprečava neželjene pokrete koji bi mogli uzrokovati dodatne povrede ili oštećenja. Ovo je posebno važno kod povreda zglobova, kostiju ili kičme, gde bi pokreti mogli dovesti do veće štete.
• Imobilizacija pomaže u održavanju integriteta struktura tela, poput zglobova, tetiva i ligamenata. Ograničavanje pokreta sprečava prekomerno istezanje ili deformaciju ovih struktura, omogućavajući im da se oporave i ojačaju.

Kada se konsultovati sa lekarom u vezi sa primenom imobilizacije?

U vezi sa primenom imobilizacije za probleme sa stopalima i zglobovima, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom u sledećim situacijama:

1. Ako imate bolove koji se povećavaju ili ne prolaze uprkos konzervativnim metodama lečenja, poput odmora, leda ili analgetika, jer može ukazivati na ozbiljniju povredu ili stanje koje zahteva daljnju evaluaciju i možda primenu imobilizacije.
2. Ako primetite da je vaša pokretljivost u stopalu ili zglobovima značajno smanjena i da ne možete normalno obavljati svakodnevne aktivnosti.
3. Ako primetite značajan otok, crvenilo ili toplotu u području stopala ili zglobova, to može ukazivati na zapaljenskii proces ili povredu pa imobilizacija može biti potrebna kako bi se smanjila upala i ubrzao proces zarastanja.
4. U slučaju akutne povrede, kao što su prelomi, izvrnuća ili dislokacije, trebalo bi se odmah konsultovati sa lekarom ili otići u hitnu pomoć. Oni će proceniti ozbiljnost povrede i preporučiti adekvatnu imobilizaciju radi stabilizacije povređenog područja.
5. Ako već imate postavljenu dijagnozu ili lečite određeno stanje, a simptomi se naglo pogoršaju, jer  može ukazivati na komplikaciju ili neadekvatno lečenje, gde imobilizacija može biti jedna od opcija za kontrolu simptoma i promovisanje ozdravljenja.

Koji su rizici i nuspojave imobilizacije?

Rizici i nuspojave imobilizacije su individualni i zavise od vrste imobilizacije, trajanja imobilizacije, općeg zdravstvenog stanja pacijenta i drugih faktora. 

Dugotrajna imobilizacija može dovesti do smanjenja mišićne snage i atrofije mišića. Neaktivnost mišića tokom imobilizacije može dovesti do gubitka mišićne mase i snage, što može otežati oporavak i rehabilitaciju nakon uklanjanja imobilizacije. Zatim može dovesti do smanjenja obima pokreta u zahvaćenom području. Dugotrajna nepokretnost ili imobilizacija zglobova mogu dovesti do skraćivanja mišića, kontrakture i ograničenja pokretljivosti.

Protok krvi se može smanjiti  i uzrokovati probleme sa cirkulacijom. Povećani pritisak na određena područja, kao što su kompresija krvnih sudova, može dovesti do smanjenog dotoka krvi, otoka, stvaranja krvnih ugrušaka ili čireva. Takođe, može imati negativne psihološke efekte, kao što su depresija, anksioznost i gubitak samostalnosti. Osoba može se osećati nemoćno, ograničeno u svakodnevnim aktivnostima i socijalno izolovano.

 

Zašto je stručna pomoć važna?

Važno je da se konsultujete sa lekarom ili fizioterapeutom kako biste dobili pravilnu procenu i preporuke za imobilizaciju. Stručni medicinski tim će vam moći preporučiti odgovarajući tip imobilizacije, trajanje primene i postupke rehabilitacije koji se trebaju sprovoditi paralelno. Imobilizacija može biti deo celokupnog plana lečenja koji može uključivati i lekove, fizikalnu terapiju, vežbe i druge terapijske metode.

 

Cene postupka imobilizacije pogledajte u našem cenovniku.