Šta je psihijatrija?
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi razumevanjem i tretmanom poremećaja koji utiču na veze između neuroloških i psihičkih funkcija.
Psihijatar se fokusira na poremećaje koji imaju fizičke i psihičke simptome, što uključuje širok spektar stanja koja imaju neurološku osnovu – od demencije i epilepsije do depresije i anksioznosti. Psihijatar je specijalista koji dijagnostikuje i tretira neurološke poremećaje koji utiču na ponašanje i kognitivne funkcije. Ovo obuhvata procenu i tretman bolesti kao što su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multiple skleroza, traumatske povrede mozga i mnoge druge. Takođe, psihijatri se bave posledicama neuroloških bolesti na mentalno zdravlje i obrnuto proučavajući kako stanja poput depresije i anksioznosti mogu uticati na neurološke funkcije.
Tretmani u psihijatriji često uključuju multidisciplinarni pristup kombinujući farmakološke (lekovi), terapeutske (terapija razgovorom) i rehabilitacione strategije (npr. fizikalna terapija, radna terapija) kako bi se pacijentima pomoglo da ostvare najbolji mogući kvalitet života uprkos svojim stanjima. Psihijatri često sarađuju i sa drugim specijalistima uključujući neurologe, psihologe i terapeute kako bi pružili sveobuhvatnu brigu svojim pacijentima.
Stanja kojima se bave psihijatri
Psihijatri se bave proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem poremećaja koji utiču na kombinaciju neurološkog zdravlja (mozga i nervnog sistema) i psihičkog zdravlja. Spektar stanja kojima se psihijatri bave je širok i uključuje:
Neurodegenerativne bolesti
Ove bolesti uključuju Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, Hantingtonovu bolest i druga stanja koja uzrokuju postupno propadanje i gubitak nervnih ćelija u mozgu.
Traumatske povrede mozga
Pod ovim se podrazumevaju povrede glave zbog koji se dešavaju razne kognitivne, emocionalne i promene u ponašanju.
Epilepsija
Ovo je poremećaj koji se karakteriše ponavljajućim napadima zbog abnormalne električne aktivnosti u mozgu.
Mentalni poremećaji povezani s neurološkim stanjima
Uključuju depresiju, anksioznost i psihoze koje prate neurološke bolesti kao što su multiple skleroza, epilepsija i Parkinsonova bolest.
Cerebrovaskularne bolesti
Pod ovim se podrazumevaju stanja koja utiču na protok krvi u mozgu kao što su moždani udar i prolazni ishemijski napad.
Demencija
Grupa stanja koja uzrokuju oštećenje kognitivnih funkcija do te mere da ometaju svakodnevni život. Osim Alchajmerove bolesti, to su i vaskularna demencija, demencija Levijevih tela, frontotemporalna demencija.
Poremećaji spavanja
U poremećaje spavanja se ubrajaju narkolepsija i sindrom nemirnih nogu, koji mogu imati značajan uticaj na psihičko zdravlje.
Genetski poremećaji
Ova vrsta poremećaja podrazumeva određene genetske uslove koji utiču na neurološko i mentalno zdravlje, poput fragilnog X sindroma i tuberozne skleroze.
Poremećaji razvoja
Ovi poremećaji uključuju autizam i poremećaje pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) koji imaju snažnu neurološku komponentu.
Simptomi zbog kojih treba da se obratite psihijatru
Potreba da se obratite psihijatru za pomoć može uslediti iz različitih simptoma i stanja koja utiču na kognitivne funkcije, emocije, ponašanje i sposobnost svakodnevnog funkcionisanja. Psihijatri se bave dijagnostikom, tretmanom i istraživanjem poremećaja koji pogađaju mozak i utiču na mentalno zdravlje:
– Promene u raspoloženju: ekstremne ili dugotrajne promene raspoloženja kao što su depresija, bipolarni poremećaj ili nepredvidive promene raspoloženja.
– Anksioznost: intenzivni ili dugotrajni osećaji anksioznosti, panike ili straha koji utiču na svakodnevni život.
– Poremećaji mišljenja: teškoće u organizovanju misli, konfuznost, halucinacije ili deluzije.
– Poremećaji pamćenja: zaboravnost ili problemi sa kratkoročnim ili dugoročnim pamćenjem koji nisu povezani sa normalnim starenjem.
– Problemi sa spavanjem: insomnija, previše spavanja ili druge promene u spavaćim navikama koje negativno utiču na život.
– Poteškoće sa koncentracijom i pažnjom: ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti) ili druge poteškoće sa održavanjem fokusa i pažnje.
– Poremećaji u ponašanju: agresivno ponašanje, promene u socijalnom ponašanju ili poteškoće u prilagođavanju.
– Zavisnost i supstancijalni poremećaji: problemi sa alkoholom, drogama ili drugim supstancama.
– Poremećaji ishrane: anoreksija, bulimija ili drugi ozbiljni poremećaji ishrane.
– Somatski simptomi: fizički simptomi koji ne mogu biti objašnjeni medicinskim stanjem i za koje se veruje da su povezani sa mentalnim zdravljem.
– Suicidalne misli ili ponašanje: misli o samoubistvu ili pokušaji samoubistva.
– Teškoće u svakodnevnom funkcionisanju: problemi u radu, školi ili u međuljudskim odnosima koji proizlaze iz gore navedenih simptoma.
Koja je razlika između psihijatra i neurologa?
Psihijatar i neurolog su specijalisti koji se bave dijagnostikovanjem i lečenjem poremećaja povezanih sa nervnim sistemom, ali se njihovi pristupi i oblasti ekspertize razlikuju.
Psihijatar je lekar koji se specijalizovao za veze između ponašanja, emocija i funkcija mozga. Psihijatri se bave dijagnostikovanjem i lečenjem mentalnih bolesti koje su direktno povezane sa neurološkim poremećajima. To uključuje stanja kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj i shizofrenija, kao i ponašajne i kognitivne poremećaje uzrokovane povredama mozga, demencijom, moždanim udarima i drugim neurološkim stanjima.
Neurolog je lekar specijalizovan za neurologiju, granu medicine koja se bavi poremećajima nervnog sistema, uključujući mozak, kičmenu moždinu, nerve i mišiće. Neurolozi dijagnostikuju i tretiraju širok spektar stanja kao što su epilepsija, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, migrene i moždani udar. Oni se fokusiraju na fizičke aspekte neuroloških poremećaja, koristeći testove kao što su elektroencefalografija (EEG) i magnetna rezonanca (MRI) za dijagnostikovanje svojih pacijenata i primenjuju medicinske tretmane ili hirurške intervencije kada je to potrebno.
Koja je razlika između psihijatra i psihologa?
Psihijatri su medicinski doktori specijalizovani za dijagnostiku i lečenje psihičkih poremećaja povezanih s nervnim sistemom. Oni imaju medicinsko obrazovanje, mogu propisivati lekove i lečiti mentalne poremećaje.
Psiholozi, s druge strane, nemaju medicinsko obrazovanje. Oni su stručnjaci za mentalno zdravlje sa diplomom iz psihologije, obučeni su da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje kroz terapiju razgovorom i druge psihološke metode, ali ne mogu propisivati lekove.
Psihijatrijski tim Puls Dedinje
Deo našeg tima je akademik prof. Dušica Lećić Toševski, specijalista psihijatrije i subspecijalista psihoterapije. Redovni je član Srpske akademije nauka, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, počasni član Svetskog psihijatrijskog udruženja, član Borda Evropskog udruženja profesora emeritusa, član Radne grupe Svetske zdravstvene organizacije, internacionalni član Kraljevskog koledža psihijatara Velike Britanije, istaknuti član Američkog i član Evropskog psihijatrijskog udruženja, istaknuti član Međunarodne akademije nauka i humanističkih nauka u Hong Kongu, član Kraljevskog medicinskog odbora NjKV princeze Katarine Karađorđević, član Međunarodnog udruženja za proučavanje poremećaja ličnosti, predsednik Psihijatrijskog udruženja Balkana i Jugoistočne Evrope, predsednik Udruženja psihijatara Srbije i član Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Bavi se lečenjem:
– poremećaja ličnosti
– depresije
– PTSP
– anksioznih poremećaja
– afektivnih poremećaja
Zakazivanje pregleda kod psihijatra
Zakazivanje konsultacija sa našim psihijatrom akademikom prof. Dušicom Lečić možete da obavite jednostavno i brzo. U Puls Dedinje razumemo važnost pristupačnosti i podrške kada je reč o vašoj dobrobiti, zato smo učinili proces zakazivanja pregleda što lakšim za vas.
Razumemo da je vaše vreme dragoceno. Ponudite nam vreme koje vam odgovara, i mi ćemo se potruditi da izađemo u susret vašim potrebama.
