Rendgen

Šta podrazumeva rendgenski pregled?

Rendgenski pregled, poznat i kao radiografski pregled, uobičajeni je dijagnostički alat koji se koristi u medicini. Pregled uključuje korišćenje kontrolisane količine zračenja za stvaranje slika unutrašnjosti tela. Rendgenski zraci mogu pomoći da se identifikuju i dijagnostikuju različita stanja, kao što su prelomi, infekcije, tumori, bolesti pluća i još mnogo toga.

Kako rendgen koristi elektromagnentno zračenje za stvaranje slika?

Rendgenski zraci koriste oblik elektromagnetnog zračenja za stvaranje slika unutrašnjosti tela. Elektromagnetno zračenje je vrsta energije koja putuje u talasima i uključuje različite vrste, kao što su vidljiva svetlost, radio talasi, mikrotalasi, infracrveno zračenje, ultraljubičasto zračenje, rendgenski zraci i gama zraci. Svaka vrsta elektromagnetnog zračenja ima različita svojstva, uključujući talasnu dužinu i nivo energije.

Rendgenski zraci imaju kraću talasnu dužinu i veću energiju u poređenju sa vidljivom svetlošću. Kada se koristi rendgen aparat, kontrolisan snop rendgenskih zraka iz rendgenske cevi aparata se usmerava ka delu tela koji se ispituje. Kako rendgenski zraci prolaze kroz telo, različita tkiva i strukture ih apsorbuju u različitim količinama.

Guste strukture, kao što su kosti ili tumori, apsorbuju više rendgenskih zraka i pojavljuju se kao svetlije oblasti na rezultujućoj slici, koja se naziva radiografija. Manje guste strukture, poput mekih tkiva, omogućavaju da više rendgenskih zraka prođe kroz njih i pojavljuju se kao tamnije oblasti na rendgenskom snimku.

Detektor, kao što je film ili digitalni senzor, postavlja se iza dela tela koji se snima. On hvata rendgenske zrake koji prolaze kroz telo i stvara sliku zasnovanu na obrascu apsorpcije rendgenskih zraka. U slučaju digitalne radiografije, rendgenski detektor pretvara rendgenske zrake u elektronski signal koji se zatim obrađuje računarom da bi se proizvela digitalna slika.

Dobijena radiografija daje dvodimenzionalni prikaz unutrašnjih struktura tela. Radiolozi analiziraju ove slike kako bi identifikovali abnormalnosti, dijagnostikovali stanja i pružili odgovarajuću medicinsku negu.

Vredi napomenuti da je napredak u medicinskoj dijgnostici uveo i druge tehnike, kao što su kompjuterizovana tomografija (CT), magnetna rezonanca (MRI) i ultrazvuk, koje pružaju dodatne informacije i mogućnosti snimanja u poređenju sa tradicionalnim rendgenskim zracima. Međutim, rendgenski zraci ostaju dragoceni zbog svoje sposobnosti da obezbede brzo i relativno jeftino snimanje za mnoga stanja.

Koja stanja rendgensko ispitivanje može da dijagnostikuje?

Rendgenski pregledi igraju značajnu ulogu u dijagnozi različitih zdravstvenih stanja. Evo nekoliko razloga zašto su rendgenski pregledi vredni u dijagnostičkom procesu:

Otkrivanje preloma i abnormalnosti kostiju

Rendgenski zraci se obično koriste za identifikaciju preloma ili loma kostiju. Oni takođe mogu otkriti deformitete kostiju, poput onih uzrokovanih artritisom ili urođenim stanjima.

Procena stanja pluća i grudnog koša

Rendgenski snimci mogu otkriti stanja poput upale pluća, tuberkuloze, raka pluća i drugih abnormalnosti u predelu grudnog koša. Oni mogu pomoći da se identifikuju infekcije pluća, nakupljanje tečnosti, tumori i određena srčana stanja.

Procena problema sa zglobovima

Rendgenski zraci mogu da vizuelizuju zglobove i pomognu u dijagnostici stanja povezanih sa zglobovima kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis i dislokacije zglobova. Takođe se mogu koristiti za praćenje napredovanja ovih stanja tokom vremena.

Detekcija stranih predmeta

Rendgenski zraci su korisni za lociranje i procenu prisustva stranih predmeta, kao što su progutani predmeti ili predmeti ugrađeni u meka tkiva.

Dijagnoza poremećaja digestivnog sistema

Rendgenski zraci mogu pomoći u dijagnostici stanja koja utiču na digestivni sistem, kao što su gastrointestinalne opstrukcije, čirevi, tumori i inflamatorne bolesti creva. Kontrastni agensi se mogu koristiti za isticanje specifičnih oblasti od interesa, kao što su creva ili krvni sudovi.

Skrining za određene bolesti

Rendgenski zraci se koriste u rutinskim skrininzima za određena stanja, kao što su mamografija za otkrivanje raka dojke ili rendgenski snimci grudnog koša za skrining tuberkuloze.

Kako da se pripremim za pregled rendgenom?

Kako biste se pripremili za rendgenski pregled, evo nekih opštih smernica koje treba slediti:

Obavestite svog lekara

Obavestite svog lekara o svim postojećim zdravstvenim stanjima, alergijama ili prethodnim operacijama. Takođe, obavestite ih da li postoji mogućnost trudnoće, jer rendgenski zraci uključuju zračenje koje potencijalno može da naškodi fetusu u razvoju.

Sledite uputstva

Vaš lekar ili radiološki tehničar na odeljenju će vam dati konkretna uputstva za vaš rendgenski pregled. Važno je da pažljivo pratite ova uputstva kako biste osigurali tačne rezultate.

Obucite se prikladno

Nosite udobnu odeću koja se lako skida i ne sadrži nikakve metalne predmete, kao što su dugmad ili rajsferšlusi, jer mogu da ometaju rendgenske snimke. U nekim slučajevima, možda ćete dobiti haljinu koju ćete nositi tokom snimanja.

Uklonite nakit i dodatke

Pre rendgenskog pregleda, od vas će se tražiti da uklonite nakit, sat, naočare i sve metalne predmete sa dela tela koja se ispituje, jer mogu da naprave artefakte i ometaju rendgenske slike.

Razgovarajte o lekovima

Obavestite svog lekara ili radiološkog tehničara na odeljenju o svim lekovima koje uzimate, uključujući lekove bez recepta, biljne suplemente ili vitamine. Neki lekovi će možda morati da se prilagode ili privremeno prekinu pre rendgenskog pregleda.

Posebne situacije

Ako imate specifičnu vrstu rendgenskog pregleda, kao što je rendgenski snimak sa barijumom, prilikom koga treba da popijete kontrastni materijal, zdravstveni radnik će vam dati konkretna uputstva o postu ili drugim potrebnim pripremama.

Komunicirajte sa zdravstvenim radnikom

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa rendgenskim pregledom ili pripremnim procesom, ne ustručavajte se da pitate svog lekara ili radiološkog tehničara na odeljenju. Oni vam mogu pružiti potrebne informacije i odgovoriti na sve nedoumice koje imate.

Zapamtite, specifični zahtevi za pripremu mogu da variraju u zavisnosti od vrste rendgenskog pregleda koji imate i dela tela koja se ispituje. Najbolje je da sledite uputstva koja ste dobili od vašeg lekara ili radiološkog tehničara kako biste obezbedili uspešan i precizan rendgenski pregled.

Kako izgleda tok pregleda rendgenom?

Tokom rendgenskog pregleda, bićete pozicionirani od strane radiološkog tehničara, koji će vas uputiti kako da se najbolje namestite za određeno područje koje se snima. Možda ćete morati da uklonite neki deo odeće ili nakit koji bi mogli da ometaju sliku. Tehničar će tada upravljati rendgenskim aparatom iz zaštićene kontrolne sobe dok vi ostajete na stolu ili stojite između rendgenske mašine i specijalnog detektora. Rendgen mašina će emitovati kontrolisan snop zračenja kroz vaše telo do detektora, koji snima slike.

Važno je napomenuti da iako su rendgenski zraci generalno bezbedni, a izloženost zračenju minimalna, neophodno je obavestiti tehnničara ukoliko postoji šansa da ste u drugom stanju, jer zračenje može potencijalno da naškodi fetusu u razvoju. Tehničar će preduzeti neophodne mere predostrožnosti u takvim slučajevima.

Šta treba da očekujem nakon rendgena?

Nakon rendgenskog pregleda, evo šta generalno možete očekivati:

  • Nema trenutnih rezultata: U većini slučajeva nećete dobiti rezultate rendgenskog snimka odmah nakon pregleda. Rendgenske slike treba da obradi i protumači radiolog, koji će zatim dostaviti izveštaj vašem lekaru. Vaš zdravstveni radnik će razgovarati o rezultatima sa vama tokom narednog pregleda.
  • Obično možete da nastavite sa svojim normalnim aktivnostima odmah nakon rendgenskog pregleda osim ako vas vaš zdravstveni radnik ne uputi drugačije. Rendgenski zraci su neinvazivni i obično ne zahtevaju bilo kakav oporavak. Možete da nastavite sa svojom redovnom rutinom i ishranom osim ako vam vaš lekar ne savetuje drugačije.
  • U zavisnosti od razloga za rendgenski pregled i rezultata, vaš zdravstveni radnik vam može dati konkretna uputstva ili preporuke. Ovo može uključivati zakazivanje dodatnih testova, upućivanje specijalistima ili dalje opcije lečenja.
  • Ukoliko imate zakazan naknadni pregled nakon rendgenskog pregleda, vaš zdravstveni radnik će sa vama razgovarati o rezultatima. Oni će objasniti nalaze, odgovoriti na sva pitanja koja imate i dati preporuke za dalju negu ili lečenje, ako je potrebno.

Važno je napomenuti da iskustvo nakon pregleda može da varira u zavisnosti od prirode rendgenskog pregleda i protokola zdravstvene ustanove. Ako imate bilo kakvih nedoumica ili pitanja o tome šta možete da očekujete nakon rendgenskog pregleda, najbolje je da se obratite svom lekaru ili radiološkom tehničaru za pojašnjenje. Oni vam mogu pružiti konkretnije informacije na osnovu vaših individualnih okolnosti.

Koji su rizici rendgena? 

Rendgenski pregledi se generalno smatraju bezbednim i koristi često prevazilaze rizike. Međutim, važno je biti svestan potencijalnih rizika povezanih sa izlaganjem rendgenskom zračenju:

Izloženost zračenju

Rendgenski zraci koriste jonizujuće zračenje, koje potencijalno može predstavljati rizik ako se primi u velikim dozama tokom vremena. Međutim, doza zračenja koja se koristi u dijagnostičkim rendgenskim pregledima je obično niska i smatra se bezbednom. Odeljenja radiologije poštuju stroge smernice i protokole kako bi osigurala da je izloženost zračenju svedena na minimum, a da se i dalje dobijaju slike visokog kvaliteta. Prednosti dijagnostičkih informacija dobijenih od rendgenskih zraka obično su veće od malih rizika od zračenja.

Kumulativni efekti zračenja

Iako jedan rendgenski pregled nosi minimalan rizik, ponovljeno izlaganje zračenju tokom vremena može imati kumulativne efekte. Važno je da komunicirate sa svojim zdravstvenim radnicima o svim prethodnim rendgenskim pregledima ili postupcima snimanja kojima ste bili podvrgnuti kako biste osigurali da vaša ukupna izloženost zračenju ne prevazilazi dozvoljene granice.

Rizici u trudnoći

Ukoliko ste trudni ili sumnjate da biste mogli biti trudni, ključno je da obavestite svog lekara ili radiološkog tehničara. Rendgenski zraci, posebno kada se koriste u abdominalnoj ili karličnoj regiji, imaju potencijal da naškode fetusu u razvoju. U takvim slučajevima, mogu se razmotriti alternativni načini snimanja koji ne uključuju jonizujuće zračenje, kao što su ultrazvuk ili MRI.

Osetljivost na kontrastne materijale

U nekim rendgenskim pregledima, kontrastni materijali se mogu koristiti za poboljšanje vidljivosti određenih struktura ili organa. Ova kontrastna sredstva su generalno bezbedna, ali povremeno mogu izazvati alergijske reakcije ili neželjene efekte. Ukoliko znate da imate alergiju na kontrastne materije ili ste imali prethodne reakcije, važno je da obavestite svog lekara ili radiološkog tehničara pre pregleda.

Rizici od zračenja i deca

Deca mogu biti osetljivija na zračenje od odraslih zbog toa što je njihovo telo i dalje u razvoju. Odeljenja radiologije preduzimaju posebne mere predostrožnosti kako bi minimizovali izloženost zračenju kod pedijatrijskih pacijenata, kao što je korišćenje nižih doza zračenja i korišćenje dodatne zaštite. Odluka da se uradi rendgenski snimak kod dece pažljivo se odmerava u odnosu na potencijalne koristi i rizike, sa ciljem da se obezbedi tačna dijagnoza.

Neophodno je da razgovarate o svim nedoumicama ili pitanjima koja imate u vezi sa rizicima rendgenskog pregleda sa svojim zdravstvenim radnicima. Oni mogu pružiti personalizovane informacije na osnovu vaše specifične situacije i pomoći vam da donesete informisanu odluku u vezi sa vašom zdravstvenom zaštitom.

Kada bi trebalo pozvati svog lekara pošto je izvršen pregled rendgenom?

Nakon rendgenskog pregleda, obično ne morate da zovete svog lekara osim ukoliko ne osetite bilo kakve značajne probleme ili imate nedoumice u vezi sa procedurom. Međutim, postoji nekoliko situacija u kojima bi moglo biti potrebno da se obratite svom lekaru:

Pogoršanje simptoma

Ukoliko ste imali rendgenski snimak za procenu određenog stanja ili simptoma, a vaši simptomi se pogoršaju ili postanu ozbiljniji nakon pregleda, važno je da se obratite svom lekaru. Oni mogu proceniti situaciju i utvrditi da li je neophodna dalja evaluacija ili lečenje.

Neželjene reakcije

Ukoliko ste imali rendgenski pregled koji uključuje upotrebu kontrastnog sredstva i dobijete alergijsku reakciju, kao što je otežano disanje, koprivnjača ili otok, trebalo bi da se obratite lekaru ili odmah potražite medicinsku pomoć.

Neočekivani neželjeni efekti

Iako su rendgenski pregledi generalno bezbedni, ako osetite bilo kakve neočekivane neželjene efekte ili komplikacije nakon pregleda, kao što su bol, otok ili uporna nelagodnost na mestu rendgenskog snimka, preporučljivo je da se obratite svom lekaru.

Zabrinutost u vezi sa rezultatima

Ukoliko imate pitanja ili nedoumice u vezi sa rezultatima vašeg rendgenskog pregleda, ili ukoliko niste dobili nikakvu informaciju o rezultatima u razumnom vremenskom roku, kontaktirajte svog lekara da biste se raspitali o statusu rezultata i razgovarajte o svim nedoumicama koje imate.

Konkretna uputstva mogu da variraju u zavisnosti od vaših individualnih okolnosti, indikacije za rendgensko snimanje i protokola ustanove. Ukoliko niste sigurni da li treba da kontaktirate svog lekara nakon rendgenskog pregleda, uvek je najbolje da budete oprezni i obratite se svom lekaru za uputstva.

Cene pregleda rendgenom pogledajte u našem cenovniku.

Sadržaj

Puls Dedinje, medicinski centar omogućava brzu dijagnostiku i zbrinjavanje hitnih slučajeva.

TELEFON

011 7555 000

ADRESA

Neznanog Junaka 15, 11050 Dedinje