Repozicija

Repozicija prelomljenih kosti je procedura kojim se pomični delovi slomljenih kostiju dovode u ispravan anatomski položaj, bez potrebe za pravljenjem reza na koži. Ovo se obično postiže ručnim manipulacijama ili uz pomoć medicinskih instrumenata. Cilj repozicije je osigurati pravilno zarastanje kostiju i obnovu normalne funkcionalnosti.

Prednosti repozicije prelomljenih kostiju uključuju:

• Kratko trajanje procedure i brži oporavak – Prednost repozicije je brzo postizanje ispravnog položaja pomičnih delova kostiju, što dovodi do kratkog trajanja same procedure. Ovo omogućava da se što pre započne proces zarastanja kostiju i rehabilitacije, čime se smanjuje ukupno vreme oporavka pacijenta
• Smanjen uticaj na meka tkiva zbog nedostatka reza -Repozicija se obavlja pažljivo i precizno kako bi se minimalizirao dodatni stres ili oštećenje mekih tkiva, kao što su mišići, ligamenti i nervi koji okružuju slomljene kosti. Time se smanjuje rizik od komplikacija i poboljšava oporavak pacijenta.
• Smanjenje pritiska na kožu, kao i otoka – Repozicija  pomaže u smanjenju pritiska koji bi inače mogao izazvati iritaciju ili oštećenje kože. Takođe, može pomoći u smanjenju otoka, jer ispravno poravnanje kostiju omogućava normalan protok krvi i limfe, što može ubrzati resorpciju otoka i smanjiti nelagodnost.
• Očuvanje potencijala za zarastanje kosti – Repozicija omogućava da se pomični delovi kostiju pravilno poravnavaju i postavljaju u ispravnu anatomsku poziciju, što stvara povoljne uslove za zarastanje. Pravilan zarast kostiju je ključan za obnovu snage i stabilnosti kosti, što može doprineti bržem i efikasnijem oporavku pacijenta. 
• Smanjenje postoperativnog bola i otoka – Pravilna repozicija omogućava kostima da budu pravilno poravnate i stabilizovane, što može smanjiti nelagodnost i bol nakon operacije. Smanjenje bola i otoka može poboljšati udobnost pacijenta, olakšati rehabilitaciju i ubrzati proces ozdravljenja.
• Povećana verovatnoća za povratak normalnoj funkciji- Dovođenjem pomičnih delova kostiju u ispravnu poziciju, repozicija pomaže u obnovi normalne funkcionalnosti pogođenog dela tela. To može uključivati vraćanje normalnog kretanja, sposobnosti hodanja ili upotrebe ekstremiteta.
• Brže zarastanje preloma-  Repozicija omogućava pravilno poravnanje kosti koje onda imaju veću sposobnost da se zarastaju zajedno i formiraju čvrst spoj štorezultira bržim procesom zarastanja preloma i smanjenjem vremena potrebnog za potpuno ozdravljenje.
• Jačanje kosti nakon zarastanja. Pravilna repozicija omogućava kostima da budu pravilno zarastu. Ispravno zarasle kosti imaju tendenciju da budu čvršće i otpornije na buduće povrede u poređenju sa kostima koje nisu adekvatno repozicionirane. Ovaj proces remodeliranja omogućava kostima da se prilagode opterećenju i stresu koji se vrši na njih tokom normalnih aktivnosti. 
• Nizak rizik od infekcije – Pravilna repozicija pomaže u smanjenju traume okoštalih tkiva, što smanjuje mogućnost oštećenja kože i izlaganja unutrašnjosti tela mikroorganizmima. Osim toga, pravilno poravnanje kostiju olakšava postoperativnu negu i higijenu, što takođe doprinosi smanjenju rizika od infekcije.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj preloma jedinstven i da je potrebno individualno pristupiti repoziciji, uzimajući u obzir specifičnosti pacijenta i prirodu preloma.

Mogući rizici tokom repozicije

Iako je zatvorena repozicija prelomljenih kostiju relativno siguran postupak, mogu se pojaviti određeni rizici i komplikacije. Neke od potencijalnih komplikacija uključuju:

Nepravilno zarastanje kostiju: Iako je cilj repozicije postići pravilan položaj kostiju za optimalno zarastanje, ponekad se može dogoditi da kosti ne zarastaju pravilno ili se javljaju deformacije. To može dovesti do lošeg funkcionalnog ishoda i potrebe za dodatnim tretmanom.  U nekim slučajevima, nakon zatvorene repozicije, može se javiti re-fraktura (ponovni prelom kosti). Ovo se obično događa ako kosti nisu dovoljno stabilizovane ili ako pacijent prevremeno opterećuje povređeno područje.

Oštećenje mekih tkiva: Manipulacija kostima tokom repozicije može izazvati oštećenje okolnih mekih tkiva, kao što su mišići, ligamenti ili krvni sudovi. To može dovesti do poteškoća u pokretljivosti i dugotrajnog oporavka.

Neurovaskularne komplikacije: Postupak repozicije može povećati rizik od oštećenja nervnih struktura ili krvnih sudova koji prolaze blizu preloma kostiju. To može rezultirati neurološkim ili vaskularnim deficitima.

Operacija nakon repozicije kostiju može biti potrebna u određenim slučajevima: ako zatvorena repozicija nije uspela postići pravilan položaj, ako postoji nestabilnost kosti,kompleksni prelomi: oštećenje mekih tkiva i razni uključujući infekcije, nepotpuno zarastanje preloma, prisustvo stranih tela ili komplikacije koje zahtevaju hirurški intervenciju.

Ove komplikacije, iako moguće, nisu uobičajene i većina pacijenata uspešno se oporavlja od zatvorene repozicije kostiju.

Procedura repozicije 

Procedura repozicije može se razlikovati zavisno od vrste preloma, njegove lokacije i drugih individualnih faktora. Osnovni opšti koraci u proceduri repozicije prelomljenih kostiju su:

1. Evaluacija preloma: Lekar će prvo proceniti ozbiljnost i prirodu preloma putem fizičkog pregleda i medicinske slikovne dijagnostike, kao što su rendgenski snimci ili CT skeneri.
2. Priprema pacijenta: Pacijent će biti pripremljen za proceduru, što može uključivati primenu lokalne ili opšte anestezije, zavisno od složenosti preloma i preferencija pacijenta.
3. Pozicioniranje pacijenta: Pacijent će biti pravilno pozicioniran kako bi lekar imao pristup i pregled prelomljenih kostiju.
4. Manipulacija kostima: Lekar će pažljivo manipulisati prelomljenim delovima kostiju kako bi ih pravilno poravnao i postavio u ispravan anatomski položaj. Ovo može uključivati ​​ručno povlačenje, rotaciju ili blagu ekstenziju ili fleksiju prelomljenih segmenata kosti.
5. Potpora ili fiksacija: Nakon repozicije, lekar može primeniti odgovarajuću metodu potpore ili fiksacije kako bi održao pravilan položaj kostiju tokom zarastanja. To može uključivati ​​primenu gipsa, ortoze, šrafova, ploča ili eksternih fiksatora.
6. Kontrola i verifikacija: Nakon postavljanja kostiju u ispravan položaj, lekar će ponovo izvršiti kontrolu radi potvrde pravilnog poravnanja i stabilnosti kostiju. Dodatni rendgenski snimci mogu se koristiti za potvrdu ispravnog položaja kostiju.

Šta možete očekivati nakon procedure?

Nakon repozicije, možete očekivati određeni nivo bola i otoka u području preloma. Ovo je normalna reakcija tela na povredu i postupak repozicije. Lekar će vam preporučiti adekvatne analgetike i postupke za smanjenje bola i otoka, kao što su primena leda, elevacija ekstremiteta i uzimanje propisanih lekova.

U većini slučajeva, nakon repozicije, primenjuje se imobilizacija kako bi se kosti održale u pravilnom položaju i omogućio proces zarastanja. To može uključivati primenu gipsa, ortoze ili drugih sredstava za fiksaciju. Lekar će vam zakazati redovne kontrole kako bi pratio proces zarastanja kostiju i ocenio napredak oporavka.

Nakon perioda imobilizacije, može biti potrebna fizička terapija i rehabilitacija kako biste obnovili snagu, pokretljivost i funkcionalnost pogođenog dela tela. Vreme oporavka nakon repozicije može varirati u zavisnosti od vrste preloma, mesta povrede i individualnih faktora. Važno je slediti uputstva lekara, pridržavati se terapijskog plana i postupno se vraćati normalnim aktivnostima kako biste smanjili rizik od komplikacija ili ponovnih povreda.

Kućna nega

Pažljivo sledite uputstva  koje vam je dao lekar u vezi sa imobilizacijom, lekovima i ostalim aspektima oporavka.  

U prvih nekoliko dana nakon repozicije, primena leda na područje preloma može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju boli. Držite led zamotan u peškir na prelomljenom području 10-15 minuta nekoliko puta dnevno. Povišenje povređene ekstremiteta pomaže u smanjenju otoka. Lezite ili sedite uz podupiranje povređenog dela pomoću jastuka ili jastučića kako bi bio iznad nivoa srca. Važno je izbegavati opterećenje ili nepotrebno kretanje povređenog dela. Pridržavajte se preporučene imobilizacije i ograničenja aktivnosti kako biste omogućili kostima da zarastaju.

Održavajte dobru higijenu povređenog područja. Pazite da ne mokrite ili ne vlažite gips, ako je primenjen. Ako je dozvoljeno, lagano obrišite površinu gipsa vlažnom krpom kako biste održali čistoću. Pazite na zdravu ishranu bogatu hranljivim sastojcima kako biste podržali proces zarastanja kostiju. Takođe, pijte dovoljno vode kako biste ostali hidrirani, što je važno za oporavak.

Nega gipsa ili šine

• Držite gips ili šinu suvim tj izbegavajte izlaganje gipsa ili šine vodi, jer voda može oštetiti materijal ili izazvati iritaciju kože ispod. Ako se gips ipak pokvasi, odmah obavestite svog lekara.
• Ako osećate svrab ispod gipsa, nemojte stavljati nikakve predmete unutra kako biste ga češkali, jer to može izazvati iritaciju ili ogrebotine. Umesto toga, možete pokušati lagano tapkati ili lupkati po gipsu kako biste privremeno ublažili svrab.
• Samo kvalifikovani medicinski profesionalci trebaju menjati ili uklanjati gips ili šinu. Ako primetite da je gips pukao, pomeren ili vam izaziva neudobnost, odmah se obratite lekaru.
• Pridržavajte se uputstava lekara u vezi sa smanjenjem otoka i upotrebi lekova protiv bolova. Primena leda, elevacija ekstremiteta i redovno uzimanje propisanih lekova mogu pomoći u ublažavanju otoka i nelagodnosti.
• Nemojte stavljati predmete, prašinu, losione ili praške unutar gipsa ili šine. To može izazvati iritaciju kože ili dovesti do infekcije.
• Pazite da koža ispod gipsa ostane čista i suva. Ako je dozvoljeno, možete nežno obrisati površinu gipsa vlažnom krpom kako biste uklonili prljavštinu i znoj.

Kada pozvati lekara nakon repozicije?

1. Ako dođe do naglog povećanja ili nepodnošljivog bola u području preloma nakon repozicije, trebalo bi kontaktirati svog lekara. To može biti znak komplikacija ili nepravilnog zarastanja kostiju.
2. Ako se javi otok ili crvenilo povećavaju ili se šire izvan područja preloma, trebalo bi da se obratite lekaru. To može ukazivati na infekciju ili druge komplikacije.
3. Ako doživite gubitak senzacije (osećaja) ili pokretljivosti u povređenom delu nakon repozicije, odmah se obratite lekaru. To može ukazivati na oštećenje živaca ili krvnih sudova.
4. Ako primetite da koža oko preloma postaje plava, ljubičasta ili hladna, to može ukazivati na smanjen protok krvi. Obratite se lekaru u tim situacijama.
5. Ako vidite da se gips ili šina pomeraju, puknu, razlome ili oštete, trebalo bi odmah kontaktirati lekara. To može zahtevati ponovnu procenu i eventualno zamenu imobilizacije.
6. Ako imate bilo kakve neobične simptome kao što su groznica, znojenje, mučnina, povraćanje ili bilo koje druge promene koje vam izgledaju zabrinjavajuće, trebalo bi da se obratiti lekaru radi saveta.

Repozicija kosti je postupak manipulacije kostima radi vraćanja prelomljenih delova u pravilan položaj. Cilj repozicije je postići pravilan zarastanje kosti i povratak normalne funkcije oštećenog područja. Repozicija se može izvesti na različite načine, uključujući zatvorenu repoziciju (ručno vraćanje kosti) ili otvorenu repoziciju (hirurško postavljanje kosti). 

Prednosti zatvorene repozicije uključuju smanjenje bola, otoka i pritiska na meka tkiva, očuvanje potencijala za zarastanje kosti, brže zarastanje preloma, povećanu verovatnoću za povratak normalnoj funkciji, smanjenje rizika od infekcije i održavanje jačine kosti nakon zarastanja. Nakon repozicije, pacijenti mogu očekivati određeni period oporavka koji uključuje imobilizaciju, kontrolu bola i otoka, redovne preglede kod lekara, fizikalnu terapiju i pridržavanje uputstava za rehabilitaciju.

Važno je pratiti uputstva lekara, pridržavati se imobilizacije i restrikcija aktivnosti, održavati higijenu povređenog područja, unositi zdravu ishranu i kontaktirati lekara ako se pojave bilo kakvi neobični simptomi ili komplikacije.

Cene postupka repozicije pogledajte u našem cenovniku.