Šta je vaskularna hirurgija?
Vaskularna hirurgija je grana hirurgije koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti vaskularnog sistema, uključujući arterije, vene i limfne sudove. Ova grana hirurgije je izuzetno značajna jer vaskularni sistem igra ključnu ulogu u održavanju cirkulacije krvi i limfe širom tela, a bolesti vaskularnog sistema mogu biti ozbiljne i ugroziti zdravlje pacijenata, zbog čega je pravovremeno lečenje veoma važno.
Zbog kojih simptoma zakazati pregled kod vaskularnog hirurga?
Pregled kod vaskularnog hirurga može biti potreban ako imate simptome ili probleme povezane s krvnim sudovima. Evo nekoliko simptoma zbog kojih biste mogli zakazati pregled kod vaskularnog hirurga:
– Bol u nogama prilikom hodanja ili bol u nogama u mirovanju.
– Oticanje nogu ili čirevi koji teško zarastaju.
– Promene u boji ili temperaturi kože na nogama.
– Nedostatak pulsa ili slab puls u nogama.
– Bol u grudima ili nedostatak daha koji može ukazivati na bolesti krvnih sudova srca.
– Aneurizme ili ispupčenja na arterijama.
– Problemi sa cirkulacijom kao što su hladne ruke ili noge.
– Prateće komplikacije dijabetesa kao što su neuropatija ili angiopatija.
Za koja stanja možete da se obratite vaskularnom hirurgu?
Problemi sa vaskularnim sistemom mogu biti raznoliki i ozbiljni, kada uzrokuju ozbiljne zdravstvene komplikacije poput srčanog udara ili moždanog udara. U slučaju periferne arterijske bolesti donjih ekstremiteta ili akutne ishemije ekstremiteta, na primer, smanjen je dotok kiseonika u tkivo ekstremiteta zbog slabe prokrvljenosti. Nisu retke ni aortne fistule i tumori u karotidama ili krvnim sudovima, kao ni desekcija ili ruptura aorte i druge povrede krvnih sudova.
U najčešća stanja, međutim, za koje pacijenti traže pomoć vaskularnih hirurga svakako se ubrajaju ateroskleroza, aneurizme arterija, dijabetesno stopalo, proširene vene, tromboza dubokih vena, kao i hronična venska bolest.
Ateroskleroza
Ateroskleroza je bolest krvnih sudova koju karakteriše nakupljanje masnih naslaga, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci duž unutrašnjih zidova arterija. Proces ateroskleroze počinje oštećenjem unutrašnjeg sloja arterija zbog različitih faktora kao što su visok krvni pritisak, pušenje, visok holesterol, dijabetes ili upalni procesi. Kada se desi oštećenje, masti, holesterol i ostali materijali mogu da se nakupljaju na tom mestu formirajući plakove. Kako plakovi rastu, arterije postaju sužene i postaju manje elastične, što otežava normalan protok krvi.
Ateroskleroza može biti prisutna u bilo kom delu tela, ali je posebno opasna kada utiče na koronarne arterije koje snabdevaju srce krvlju, što može dovesti do srčanog udara, ili karotidne arterije koje snabdevaju mozak, što može dovesti do moždanog udara.
Aneurizma arterija
Ova vaskularna bolest predstavlja proširenje ili izbočenje dela arterijskog zida koje obično nastaje kao posledica slabljenja arterijskog zida, što može biti uzrokovano različitim faktorima, uključujući aterosklerozu, genetske predispozicije, infekcije, povrede ili druga oboljenja krvnih sudova.
Aneurizme se mogu pojaviti u različitim delovima tela, ali su najčešće lokalizovane u aorti, najvećoj arteriji u telu. Aneurizme aorte mogu biti abdominalne, u trbušnoj aorti, ili torakalne, u grudnoj aorti. One mogu biti opasne jer postaju podložne pucanju, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su unutrašnje krvarenje ili otkazivanje organa. Aneurizme pogađaju i ilijačne arterije, krvne sudovi koji snabdevaju krvlju leđne i stomačne mišiće, donje ekstremitete, karlicu, reproduktivne organe i druge organe karlice, kao i periferne arterije.
Dijabetičko stopalo
Dijabetičko stopalo je komplikacija dijabetesa koja nastaje usled dugotrajno visokog nivoa šećera u krvi. Ovo stanje može uzrokovati oštećenje živaca ili neuropatiju, poremećaje cirkulacije i smanjenu sposobnost zarastanja rana. Dijabetičko stopalo obično uključuje niz problema kao što su neuropatske deformacije, čireve, infekcije i, u najtežem slučaju, gangrena, koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju, uključujući amputaciju pogođenog dela.
Proširene vene
Varikozne vene su uvijene proširene vene obično najvidljivije na površini kože. Ova stanja obično se javljaju kada tzv. ventili u venama ne funkcionišu ispravno, što dovodi do nepravilnog protoka krvi. Kada ovi ventili ne rade kako treba, krv se može nakupiti u venama, prouzrokujući proširenje i uvijanje vena. Proširene vene mogu biti samo estetski problem, ali mogu izazvati i nelagodu, bol ili oticanje. U nekim slučajevima proširene vene mogu biti znak ozbiljnijih problema sa venama, kao što su duboke venske tromboze ili hronična venska bolest.
Tromboza dubokih vena
Ovo je stanje u kojem se formira krvni ugrušak ili tromb u dubokim venama, obično u donjim ekstremitetima kao što su bedra ili potkolenice. Ovi ugrušci mogu blokirati normalan protok krvi kroz venama, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Glavni faktori rizika za razvoj duboke venske tromboze su dugotrajno sedenje ili ležanje, povrede krvnih sudova, hirurški zahvati, pušenje, trudnoća i prethodna istorija bolesti ili faktora koji povećavaju rizik od tromboze dubokih vena.
Hronična venska bolest
Ovo stanje se javlja kada ventili u venama ne funkcionišu ispravno, što dovodi do poremećaja u cirkulaciji krvi. Hronična venska bolest uzrokuje simptome kao što su oticanje, bol, umor i osećaj težine u nogama, kao i grčeve u mišićima i promene na koži. Obično zahvata donje udove, ali može uticati i na druge delove tela. Faktori rizika za razvoj ove bolesti uključuju nasledne faktore, trudnoću, dugotrajno stajanje ili sedenje, gojaznost, neaktivni način života, pušenje i starenje.
Kako izgleda pregled vaskularnog hirurga?
Pregled kod vaskularnog hirurga obično počinje razgovorom o medicinskoj istoriji pacijenta, uključujući simptome, prethodne zdravstvene probleme i terapije. Nakon toga obično sledi fizički pregled, koji može uključivati proveru pulsa na različitim mestima, pregled proširenih vena, osluškivanje zvukova protoka krvi kroz stetoskop i druge relevantne metode procene.
U zavisnosti od simptoma i rezultata fizičkog pregleda, vaskularni hirurg može preporučiti dodatne dijagnostičke testove kao što su ultrazvuk, angiografija ili CT/MRI skeniranje radi detaljnije procene stanja krvnih sudova. Na osnovu svih ovih informacija vaskularni hirurg će postaviti dijagnozu i predložiti odgovarajući plan lečenja, bilo da se radi o hirurškom zahvatu, endovaskularnom postupku ili terapiji lekovima.
Koje tehnike koriste vaskularni hirurzi?
U lečenju bolesti vaskularnog sistema vaskularni hirurzi koriste širok spektar hirurških i minimalno invazivnih tehnika, u zavisnosti od prirode bolesti i potreba pacijenta. Neke od najčešćih bolesti koje se tretiraju u vaskularnoj hirurgiji su ateroskleroza (suženje arterija), aneurizma (proširenje arterija), tromboza (zgrušavanje krvi u venama) i venska insuficijencija (neadekvatna funkcija vena).
Hirurške tehnike koje se često koriste u vaskularnoj hirurgiji:
– Rekonstruktivne procedure su popravke suženih arterija ili zamenu proširenih ili oštećenih delova arterija.
– Endovaskularne procedure su minimalno invazivne procedure koje se izvode kroz male otvore i obično koriste katetere i balone kako bi se proširile sužene arterije ili ugradili stentove radi održavanja otvorenog protoka krvi.
– Trombektomija predstavlja uklanjanje tromba iz zahvaćenih vena ili arterija kako bi se obnovio normalan protok krvi.
– Ablacija je tehnika kojom se, pomoću toplote ili hladnoće, uništavaju oštećene ili proširene vene ili arterije.
– Limfna hirurgija uključuje operacije na limfnim sudovima kako bi se poboljšao protok limfe i smanjili otoci.
Šta se dešava tokom vaskularne hirurgije?
Operacija vaskularne hirurgije može biti različita u zavisnosti od specifičnog stanja i potreba pacijenta, ali postoji nekoliko opših koraka koji se obično sprovode tokom ove procedure.
Pre same operacije pacijent će biti upućen na preoperativnu procenu radi osiguranja da je zdravstveno stanje odgovarajuće za operaciju. Ovo može uključivati laboratorijske testove, elektrokardiogram (EKG), rendgenske snimke pluća i druge dijagnostičke procedure prema potrebi. Pacijent će dobiti i instrukcije o tome kako se pripremiti za operaciju, uključujući uputstva o promeni ishrane i prestanku upotrebe određenih lekova.
Šta se dešava nakon vaskularne hirurgije?
Oporavak zavisi od težine operacije i potreba pacijenta, ali se pacijent nakon zahvata redovno prati radi procene oporavka i eventualnih komplikacija. Može biti potrebna i rehabilitacija radi povratka u normalne aktivnosti.
Koje su koristi vaskularne hirurgije?
Nakon vaskularne operacije, zavisno od stanja koje je lečeno, cilj je da se poboljša protok krvi, smanjen rizik od ozbiljnih komplikacija poput moždanog udara ili srčanog udara, ublaže simptomi vaskularne bolesti i poboljša kvaliteta života.
Koji su rizici vaskularne hirurgije?
Iako postoji određeni rizik povezan sa svakom hirurškom procedurom, vaskularni hirurzi rade sve što je u njihovoj moći da minimiziraju ove rizike i osiguraju bezbednost pacijenta.
Oporavak i prognoza
Oporavak nakon vaskularne hirurgije varira u zavisnosti od vrste i složenosti procedure. Vaš vaskularni hirurg će vam pružiti detaljne smernice i podršku tokom procesa oporavka. U većini slučajeva, većina pacijenata doživljava poboljšanje simptoma i povećanje kvaliteta života nakon hirurškog tretmana.
Tim vaskularnih hirurga Puls Dedinje
U Puls Dedinje, odeljenju za brzu dijagnostiku i zbrinjavanje Puls kardiološkog centra, radi tim stručnjaka obučenih u nekim od vodećih vaskularnih bolnica širom zemlje i sveta, sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti.
Kako možete da zakažete konsultacije sa vaskularnim hirurgom?
Ako se osećate loše, imate neki od prethodno navedenih simptoma ili vam se naglo pogoršalo zdravstveno stanje, u Puls Dedinje možete lako zakazati pregled kod vaskularnog hirurga i brzo dobiti kompletnu dijagnostiku, kao i plan lečenja.
